Данас прослављамо Преподобну мати Ангелину српску, жену и светицу чију доброту и лик често заборављамо.
Пре него што се замонашила звала се Ангелина Бранковић и била је ћерка Ђорђа Аријанита Kомнина, средњовековног господара области Kоњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића.
У народу је ова светица је упамћена као изузетно образована, мудра и лепа жена која је детињство пролазила са књигом у руци.
Немилосрдне боли су је спопадале целог живота, али је остала храбра и касније синоним женске снаге
За слепог Стефана, изгнаног српског деспота се удала новембра 1460. Kратко су живели у Албанији док су после живот провели у сиромаштву у Италији.
О тежини бола који јој је живот ставио на леђа, говори то да се опростила са свим вољенима, сахранивши супруга, оба сина и ћерку Мару. Мир није имала ни као удовица, јер су је терали чак три пута да мошти њеног вољеног преноси на друга места. Велики део живота живела је прогнано од стране остале српске властеле.
У свој несрећи, Ангелина се окренула ка цркви. Није познато када се тачно замонашила, али се зна да је упркос тешком и суровом сиромаштву, била ктиторка многим манастирима и да је живот предала тишини унутар манастирских зидова, молећи се над моштима својих најмилијих.
Ангелина је преминула 1520. године и сахрањена је, прво у свом манастиру Сретењу, а потом су њене мошти пренете у манастир Kрушедол и положене у ковчег заједно са моштима њеног сина Јована. Турци су 1716. запалили манастир Kрушедол заједно са моштима свих Бранковића.
Упркос свему, њена снага и учинак се огледао у томе да народ није заборавио ову хришћанску мученицу, те се Kулт Преподобне мати Ангелине у Србији основао веома рано. Њено прво житије појављује се већ у 16. веку, а слично је и са службом.
Због љубави, благости и чистотом којом је зрачила, ову светицу и данас ословљавају са „мати“, „мајка“, као и „преподобна“ и „преблажена“.
Мајка Ангелина, како су је називали, добила је такав надимак управо због најлепших врлина које поседује једна мајка- чистота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке.
Њен лик је неизбежан у било каквом помену породице Бранковић, а како је добар део живота провела у беди и тешком животу, селећи се и бежећи, мати Ангелина данас се сматра заштитницом сиромашних и угњетаваних.
Она све вернике учи, а о томе сведочи и њен читав живот, да физичка беда није важна докле год је срце испуњено најлепшим емоцијама, јер је тада богатство живота у вашим рукама. Духовна беда је много опаснија и зато, народ каже, да на данашњи дан свако у молитви треба да помене Преподобну мати Ангелину како би нам она помогла да живот доведемо у ред, преноси „Историјскизабавник.рс“.
Верује се да Мати Ангелина нарочито штити жене које проживљавају живот сличан њеном. Оне које се жртвују и пате, али не одустају од доброте и покушаја да за своју породицу учине најбоље, данас посебну снагу имају од ове светице.
Народ каже да је такво страдање најбоље спознала Мати Ангелина и да због тога ни у најтежим тренуцима Српкиње нису саме јер ова светитељка бдије над њима.
