Слави се два пута у току године, 18.јануара и 27.септембра.
Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.
У нашем народу се верује да на Крстовдан – 11. по старом, односно 27. септембра по новом календару, треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале. У околини Лесковца на овај дан људи су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су са иконом и он је касније служио за разна исцељења. У многим крајевима се тог дана предсказује и време:
– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
– После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.
– Септембарска киша – злато њивама, отров виноградима.
– Што “не скува” август, “скуваће” септембар.
– Какав септембар, такав и март.
– Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Обичај је да се на данашњи дан бере и посвећује босиљак. Слави се као крсна слава.
