У областима угоститељства, саобраћаја, грађевинарства, као и пољопривреде, недостаје највише домаће радне снаге у време летње сезоне, поручио је помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Мартиновић.
Национална служба за запошљавање је од почетка године издала око 52.000 радних дозвола за странце, а помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Мартиновић каже да је приметан повећан број захтева. Према подацима министарства, последњих година највише страних држављана који долазе да раде у Србију су из Руске Федерације, Кине, Турске, Индије, Непала, Бангладеша и Шри Ланке.
Он је додао да феномен запошљавања стране радне снаге до 2019. године није био толико препознатљив у нашој јавности, имајући у виду да се годишње издавало испод 10.000 дозвола за рад странаца.
„Након тога је дошло до појачане динамике издавања дозвола, поготово након ковида, од 2021. године се из године у годину увећавао број странаца који долазе, тако да смо, у 2023. години имали 52.000 радних дозвола. У 2024. када је практично тај посао преузело Министарство унутрашњих послова, НСЗ је издала 72.000 позитивних процена“, рекао је Мартиновић.
Додао је да је присутан већи број страних држављана из великог броја азијских земаља, да долазе радници са афричког континента, али и из Европе.
„Странци се управо запошљавају у оним секторима где постоји дефицит домаће радне снаге. То се поклапа и са потребама целог европског тржишта, где недостају радници одређених профила у области грађевинарства, почев од, инжењера, па преко занатских стручњака, све до физичке радне снаге“, рекао је Мартиновић.
Додао је да домаће радне снаге недостаје и у областима угоститељства, саобраћаја, као и пољопривреде, у време летње сезоне.
Мартиновић је истакао да је Србија у обавези да све прописе о запошљавању странаца, као и Закон о запошљавању странаца, усаглашава са важећим европским директивама, као и да у наредном периоду предстоји даље усаглашавање са неколико важећих европских директива које се односе на ову област.
„Тиме ћемо своје законодавство усагласити са стандардима ЕУ, али водећи рачуна и о укупном домаћем амбијенту, водећи рачуна како да заштитимо домаће тржиште рада. Анализираћемо све аспекте примене постојећег закона, како бисмо све странце који се налазе на раду у нашој земљи у потпуности заштитили, како бисмо их у потпуности изједначили са правима и обавезама са домаћим држављанима“, казао је Мартиновић.
Министарство је у уторак саопштило да Влада Србије, у складу са стабилним условима на домаћем тржишту рада, није закључивала билатералне споразуме нити меморандуме о мобилности радне снаге са другим државама, укључујући и Гану.
Министарство је реаговало, како је наведено, због нетачних информација које су се појавиле у јавности поводом наводног споразума о увозу радне снаге из Гане, након званичне посете министра спољних послова Србије Марка Ђурића тој земљи.
Зоран Мартиновић је истакао да приоритет у запошљавању у Србији имају домаћи држављани и истакао да се странци запошљавају тек кад се исцрпе могућности запошљавања домаћих држављана, као и да је процењено да нашој земљи тренутно нису потребни билатерални споразуми о мобилности радне снаге са било којом страном земљом.
„Наш циљ јесте и законски оквир то и уређује, да приоритет у запошљавању има заштита домаћих држављана, домаћих тражилаца посла. Тек када се исцрпе све могућности да се код неког послодавца запосли домаћи држављанин, тада се посеже за покретањем процедуре за запошљавање странца“, рекао је Мартиновић за Танјуг.
Додао је да је број странаца који ради у Србији условљен тражњом послодаваца.
„Видимо да је у периоду када је на Националној служби за запошљавање био већи број домаћих држављана који траже посао и да је број странаца који овде раде био значајно мањи. Са повећаном привредном активношћу, дешавало се повећано запошљавање домаћих држављана, а када се тај резервоар НСЗ смањио, послодавци су морали да посегну за новом мером, а то је запошљавање странаца“, рекао је Мартиновић.
Према његовим речима, од 1. фебруара прошле године подељена је надлежност у погледу издавања јединствене боравишно-радне дозволе за странце, тако што дозволу издаје МУП, а НСЗ врши претходну процену испуњености услова за рад странаца.
mondo.rs
БОНУС ВИДЕО:
