Да бисте озаконили своју некретнину – кућу, стан, гаражу или локал, морате доставити одређену документацију. а Сам процес легализације може потрајати одређен временски период.
У Србији се поступак легализације често чини као дуг и напоран процес који захтева пуно времена, новца и стрпљења. Међутим, чак и након улагања свих тих напора постоји неколико ситуација у којима легализација објекта једноставно није могућа, пише Бизнис.рс.
Према речима адвоката, легализација није могућа ако је објекат изграђен на земљишту које није у власништву инвеститора. То је један од основних услова. Такође, власник куће, стана или гараже која је изграђена на заштићеном подручју биће одбијен ако преда документацију за легализацију.
„Ако је објекат изграђен на земљишту које се налази у заштићеном подручју, као што су национални паркови, еколошке зоне или други заштићени делови природе, легализација није могућа. Такође, и у случају да је објекат изграђен без одобрења надлежних органа или у супротности са урбанистичким планом“, објашњавају адвокати.
Законом је прописано и да власник некретнине која се налази на месту које није безбедно, попут клизишта, опасног терена или у близини неког другог објекта који представља ризик, неће моћи да поднесе захтев за легализацију.
Адвокати такође наводе још два услова која онемогућавају легализацију објеката, а то су јавно земљиште и градња на земљишту које није грађевинско.
„Уколико је објекат изграђен на јавном земљишту, легализација није могућа. Јавно земљиште је власништво државе или локалне самоуправе, те га није могуће легализовати за приватну употребу. Дозвола неће бити добијена и ако је објекат изграђен према непостојећим урбанистичким плановима или је грађен на земљишту које није намењено за градњу“, кажу правници.
Ако власник објекта ипак испуњава све услове и нема препрека да се објекат легализује надлежни орган власнику даје рок од 30 дана да достави доказ о власништву, уколико то претходно није обављено, а у супротном захтев ће бити одбачен. Након што је доказ достављен, надлежни орган одређује да се прибављање остале документације настави, а потребно је платити и таксу за легализацију која може бити различитог износа и рачуна се по унапред одређеном принципу.
Решење о озакоњењу издаје надлежни орган аутономне покрајне, јединица локалне самоуправе, односно министарство надлежно за послове грађевинарства.
Kолико ће износити такса за легализацију зависи од врсте објекта, његове површине и намене. Такса за озакоњење кућа и станова до 100 квадратних метара износи 5.000 динара, до 200 квадратних метара 15.000 динара, а до 300 квадратних метара 20.000 динара. За објекте чија је површина већа од 300 квадрата цена таксе је 50.000 динара.
Што се пословних објеката тиче, потребно је платити таксу од 250.000 динара уколико поседујете пословни простор до 500 метара квадратних, 500.000 динара за просторе до 1.000 квадрата, и три милиона за више од 1.500 квадрата.
Новац од таксе за легализацију одлази на две стране – 70 одсто новца добијају локалне самоуправе, док преосталих 30 одсто новца иде у републички буџет.
Извор Бизнис.рс
