У односу на деценију раније, тачније 2013. годину, раст извоза достигао је 35 одсто. Према подацима које је објавио Еуростат, тада је извезено 643.000 тона слаткиша.
Највећи извозници чоколаде Европске уније у земље ван ЕУ у 2023. години били су Немачка са 221.000 тона или 26 одсто укупног извоза, затим Холандија са 123.000 тона (14 одсто), Пољска са 115.000 тона (13 одсто), Белгија је на четвртом месту са експортом од 96.000 тона (11 одсто) и Италија на петом месту са 92.000 тона (11 процената).
Пет највећих извозника ЕУ у земље које нису чланице имало је удео од три четвртине укупног извоза чоколаде и чоколадних плочица у државе ван Европске уније.
Када је реч о државама у свету које извозе највеће количине чоколада у земље ван ЕУ су Велика Британија са 315.000 тона (36 одсто), затим Сједињене Америчке Државе са 72.000 тона (осам процената), Русија са 65.000 тона или седам одсто, затим следи Канада са 31.000 тона односно четири одсто и на крају листе према учешћу је Аустралија са 27.000 тона или три одсто.
Државе које се не налазе у оквиру ЕУ највише су чоколаде и чоколадних производа увозиле из Швајцарске која је водећа на листи са 62.000 тона (36 одсто), а затим следи Уједињено Краљевство са 61.000 тона (36 одсто), Украјина са 22.000 тона (13 одсто), Турска са 7.000 тона (четири процента), и Норвешка са 3.000 тона (два одсто).
Крајем прошле године какао је достигао рекордне цене. Током 12 месеци 2023. порасле су за око 75 одсто, а стручњаци су овај скок приписали лошим усевима у Обали Слоноваче и Гани. Те афричке земље, наиме, снабдевају свет са чак две трећине укупних количина (зрна) какаоа. Међутим, услед екстремних временских услова и болести усева, као и због мање употребе ђубрива од стране фармера, род је био нешто слабији.
Како је раније рекао за Бизнис.рс Петар Јовановић, директор и сувласник компаније Еуген Чоколате, која прави ручно рађене чоколадне производе, када је реч о Србији такође је инфлација утицала на раст цена сировина у чоколадној индустрији.
“Ту су и криза енергената и рат у Украјини. Само какао зрно је берзанска роба и на њу утиче низ других фактора, везаних за тропска подручја одакле долазе. Последњих неколико година је у перманентном расту”, наводи Јовановић.
Почетком 2024. године, представници државне фирме Трансцао са Обале Слоноваче која се бави прерадом навели су да су престали да купују какао због његове цене, али да се још увек обрађује какао из залиха, али није речено у ком капацитету.
Прогнозира се да би се ускоро могло затворити још великих државних фабрика међу водећим узгајивачима Обале Слоноваче. Иначе, ова земља производи скоро половину светске производње какаоа.
