Дан након што је у Београду ухапшена жена због сумње да је фалсификовала диплому и бавила се надрилекарством, из Ниша је стигла вест – полиција је добила пријаву против наводно „лажне патронажне сестре“ која је путем друштвених мрежа и свог удружења делила савете трудницама и породиљама.
Специјалиста пластичне хирургије доктор Маријан Новаковић каже да пацијент пре одласка код лекара треба да провери да ли је он довољно квалификован.
“Не можете главом у зид отићи у неку ординацију, а да не знате да ли је тај ко пружа ту услугу адекватно квалификован, едукован за то. Сваки лекар у Србији, и лекар опште праксе и супспецијалиста, има лиценцију на којој пише поред броја и за шта је лиценциран”, наводи Новаковић.
Раније смо веровали препорукама “од уста до уста”, а данас и лекаре бирамо на друштвеним мрежама.
“Управо те друштвене мреже и праве проблем, јер сви они се најчешће на друштвеним мрежама, кроз неке такозване акције, јефтиније овог месеца, ове недеље, сви се на неки начин за то закаче. И онда мање провере да ли та ординација стварно постоји и у АПР-у, да ли је регистрована за пружање одређених делатности из медицине”, истиче Новаковић.
Говорећи о томе зашто смо склони да верујемо свему што је на друштвеним мрежама без неке детаљније провере, психотерапует Јована Стојковић каже да је то највећи проблем међу младима.
“Нажалост, посебно млади некако се повргну томе да траже све те захвате, па чак и психотерапеутске услуге преко Инстаграма и разних друштвених мрежа. Да не причамо о томе да их разни њихови идоли рекламирају, па онда ту иде и акција, снижене цене, поготово када су значајни празници као што је Осми март”, наводи Стојковићева.
Истиче да ради са адолесцентима, као и да им је један од приоритетних циљева да чим напуне 18 година ураде неки захват на свом лицу или телу, па су им због тога примамљиве рекламе са попустима на одређене услуге како би то себи могли и да приуште.
Поред тога, они верују и коментарима који се налазе на одређеном сајту или испод рекламе.
На питање да ли цена треба да нам буде први знак упозорења ако је драстична разлика у односу на друге ординације, доктор Новаковић подсећа на изреку “нисам довољно богат да купујем јефтине ствари”.
Последњих година сведочимо и појави наводних психотерапеута, водича, лајф коуча на друштвеним мрежама.
“Наши људи често не знају разлику између психолога и психотерапеута. Дипломирани психолог је особа која је завршила основне студије. Међутим, особа која жели да се бави психотерапијом је у обавези, у зависности од одређеног модалитета који одабере, а који обично траје минимум четири године, да има и супервизијски рад и лични рад на себи. То је основна и велика разлика између дипломираног психолога и психотерапеута, а то је још четири године едукације”, наводи Стојковићева.
Ипак, има и оних који немају никакву врсту образовања у том смислу, али сматрају да треба да утичу на животе других и да их мотивишу. Стојковићева наводи да то може да буде изузетно опасно.
За крај, доктор Новаковић је дао савет како треба се поступамо уколико желимо да се подвргнемо неком захвату.
“Треба да се пре свега добро распитате ко то ради, са којим средствима ради и то у правилнику пише, не може се радити са било којим средствима, то морају бити средства која имају дозволу АЛИМС-а, наше Агенције за лекове и медицинска средства. Мора само у здравственим установама да се ради, ни у каквим салонима”, поручује доктор Новаковић.
