Први и други мај, као међународни празници рада, обележавају се широм света и представљају законски нерадне дане у многим земљама, укључујући и Србију. Ови дани традиционално су посвећени опуштању и прослави радничких права. Ипак, у бројним секторима рад је и даље неопходан, што отвара важна питања о правима запослених и начину на који се рад на празнике компензује.
Ко све мора да ради током празника?
У појединим делатностима, рад током 1. и 2. маја је неизбежан. Најчешће су то:
- Здравство – Лекари, медицинске сестре и техничари морају бити на располагању пацијентима и током празника.
- Службе безбедности – Полиција, ватрогасци и друге безбедносне службе обезбеђују сигурност грађана без паузе.
- Транспорт – Возачи јавног превоза обезбеђују несметано функционисање саобраћаја.
- Трговина – Многе продавнице и супермаркети раде, прилагођавајући се потребама потрошача.
- Угоститељство и туризам – Хотели, ресторани и други угоститељски објекти настављају са радом због великог броја посетилаца.
Како се компензује рад на празнике?
Према Закону о раду Републике Србије, радници који обављају посао на нерадне дане имају право на увећану зараду. Ипак, „дупла дневница“ није увек загарантована. У пракси, послодавци често радницима нуде алтернативу – слободан дан који могу искористити у неком другом периоду.
Овакав приступ омогућава флексибилност, нарочито у секторима у којима је тешко организовати смене без ангажовања свих расположивих радника, као што су здравство, полиција или јавни превоз.
Различита пракса у различитим секторима
Начини компензације варирају у зависности од сектора и уговора са запосленима. Док је у јавном сектору чешће да радници добију слободан дан или увећану плату, у приватном сектору, посебно у трговини и угоститељству, често се преговара о условима рада на празнике.
За раднике је стога важно да буду упознати са својим правима, али и са политиком послодавца, како би знали шта могу да очекују уколико им рад на празник буде неопходан.