Коментаришући недавно повлачење из продаје једног парфема у Хрватској, јер је у њему пронађен забрањени састојак, Перинчић је за Танјуг рекла да то није први пут да дође до повлачења небезбедног производа који се већ нађе у промету, али се накнадно утврди да постоје разлози да се огласе небезбедним.
Она наводи да се то догађа када се утврди да производи нису у складу са прописаним стандардима, да садрже већи број недозвољених средстава, односно садрже недозвољен или већи број компоненти преко прописаних граница.
Перинчић је додала да је најпознатији случај када је повучен дечји пудер за који се накнадно утврдило да је чак потенцијално и канцероген.
Она је рекла и да Закон о општој безбедности производа прописује надлежност здравствене инспекције и инспекцијских органа у погледу контроле и исправности предмета опште употребе.
„Сви ти предмети морају бити усаглашени у складу са стандардима који се односе за сваки производ појединачно, било да су у питању дечје играчке, парфеми или неки други производи“, рекла је Перунчић.
Објашњава да при Министарству унутрашње и спољне трговине постоји НЕПРО систем, где се објављују подаци о небезбедним производима, због чега су повучени са тржишта и који је степен ризика.
Додала је да НЕПРО систем функционише по систему повезивања са RAPEX системом који се примењује у земљама Европске уније, а на основу чијих података наше министарство долази до информација.
„Обавеза дистрибутера је да се понаша у складу са начелима доброг привредног субјекта, у складу са својим сазнањима да је у питању неки производ небезбедан или да није усаглашен са стандардима. Ако постоји било какав ризик, он мора да предузме адекватне мере да се тај производ или не стави у промет, или да се повуче из промета“, рекла је Перунчић.
Она наводи да је у Србији у току измена Закона о парничном поступку, али да је потребно да се и у новом Закону о заштити потрошача, који би требало да се донесе у трећем кварталу ове године, пружи могућност потрошачким организацијама да могу да покрећу поступке.
„Закон о општој безбедности производа прописује казну од 500.000 до три милиона динара за привредни преступ за привредне субјекте, дакле дистрибутере који ставе у промет опасне производе или за правна лица која увезу, извезу, ставе у промет или произведу небезбедне, односно обмањујуће производе. Такође је ту прописана казна и за одговорна лица у правном лицу до 200.000 динара. Дакле, казне постоје, контрола постоји“, навела је Перунчић.
Она је додала да је проблем што у Србији не постоји колективна тужба, која је предвиђена и европским законодавством, а која подразумева да се већи број потрошача заштити тако што се покрене јединствена парница против истоветног трговца и за исту или сличну повреду права потрошача.
У удружењима потрошача наводе и да се грађани често жале на квалитет производа који купују од нерегестрованих продаваца, посебно парфема, и упозоравају да ти производи, а пре свега производи за личну хигијену, могу да буду опасни по здравље.
Марко Драгић из Националне службе потрошача каже да се потрошачи често жале на парфеме, сматрајући да нису оригинални производи, али и на друге производе, које купују од нерегистрованих трговаца на друштвеним мрежама, пре свега са Инстаграма и Фејсбука. Он је поручио онима који купују на такав начин да је ниска цена неког производа обично први показатељ да нешто није у реду.
„Парфеми чија се цена на тржишту креће око 200 евра у слободној продаји, није нормално да се нађу за цене од 30 до
40 евра, тако да је већ то довољан показатељ да се ради о потенцијално лажном производу. А уколико је лажан, уједно је и небезбедан, јер не знамо његово порекло, његов садржај, његову контролу квалитета“, рекао је Драгић за Танјуг.
Он је нагласио да лажни производи могу изазвати озбиљне здравствене проблеме.
„Не само парфеми, него сви козметички производи и сви производи који се користе за личну хигијену, који немају своје порекло, који немају свој сертификат о контроли квалитета, могу да утичу на здравље корисника и свакако се не препоручују“, рекао је Драгић.
Што се контроле производа тиче, Драгић каже да су за контролу задужени произвођачи уколико је то легалан производ и уколико се продаје у регистрованим парфимеријама или дрогеријама.
„Произвођач за почетак врши контролу, онда ради увозник и евентуално по потреби дистрибутер. Код нерегистрованих трговаца се не врши апсолутно никаква контрола, већ се све продаје на црном тржишту и нема апсолутно никакве одговорности нити санкције за таква лица“, нагласио је Драгић.
Он је указао на проблем што у Србији недостају тзв. независни фондови путем којих би удружења потрошача сама могла да раде анализу производа и упореде производ који је декларисан као нелегалан наспрам онога који је легалан.
Драгић је навео да овако организације потрошача могу само из сопствених средстава да насумично, као тајни купац, ураде неку анализу и да о томе обавесте јавност.
Хрватски државни инспектор обавестио је недавно потрошаче да хитно престану да користе мушки парфем ПМ (Парфеми Милано), пореклом из Италије, јер производ садржи забрањени састојак хyдроxyисохеxyл 3-цyцлохеxене царбоxалдехyде (ХИЦЦ).
Састојак ХИЦЦ је био коришћен у парфемима и козметици, али је Европска комисија донела одлуку о његовој забрани у производима који долазе у контакт с кожом, јер су истраживања показала да може изазвати алергијске реакције попут дерматитиса и других кожних иритација.
