Ова чланица ЕУ је прва земља на свету која је одлучила да фармерима наплаћује 100 евра по грлу годишње на име пореза на емисије угљен-диоксида у пољопривреди. Коалициона влада се, након више месеци тешких преговора са представницима индустрије и еколошких група договорила да од 2030. године опорезују емисије метана који производе домаће животиње попут крава, свиња и оваца кроз свој систем за варење. Очекује се да ће ова радикална мера бити одобрена и у њиховом парламенту. Како истиче, Ненад Будимовић, председник Удружења за сточарство Привредне коморе Србије, овај предлог изазвао је бурне реакције фармера.
– Храна је неопходна, јер је и даље велики број гладних у свету, а нарочитно је битна производња протеина животињског порекла који су неопходни за раст младог организма – каже за „Новости“ Будимовић. – Алтернативе које се нуде у погледу исхране протеинима од инсеката, сигурно још увек нису прихваћене од стране грађана на светском нивоу. Велики је број потрошача у свету који и даље сматрају да је производња млека и меса неопходна за човека. Може се очекивати да се настави тренд смањења броја грла животиња у свету, што ће изазвати повећање цена и смањити број корисника који то могу да плате.
Данска, која има за циљ да до 2030. године смањи емисије гасова стаклене баште за 70 одсто, одлучила је да циља на метан који производе краве, свиње и овце. Стручњаци тврде да глобални систем исхране значајно доприноси климатској кризи, производећи око трећине емисија ових гасова. Према Организацији Уједињених нација за храну и пољопривреду, сточарство има посебно велики утицај, који је чинио око 12 одсто глобалних емисија у 2015. години. Део овог загађења долази од метана, снажног гаса који загрева планету, а који производе краве и друге животиње својим подригивањем и стајњаком.
– Бићемо прва земља на свету која ће увести прави порез на угљен-диоксид у пољопривреди – изјавио је Јепе Брус, дански министар за порезе. – Друге земље ће бити инспирисане њиме.
Одлука Данске долази само неколико месеци након што су фармери одржали протесте широм Европе, блокирајући путеве тракторима и гађајући Европски парламент јајима због дугачке листе притужби, које укључују и строге еколошке прописе и прекомерну бирократију. Нови Зеланд је овог месеца одустао од покушаја да уведе сличан порез фармерима за краве и овце, такође, у циљу смањивања емисије метана.
И МУШКАРЦИ КАО ОЗБИЉНА ПРЕТЊА
КОЛИКО далеко су заговорници „зелене агенде“ спремни да иду и да ли би требало очекивати да и грађани плаћају порез, јер једу месо, остаје да се види. А бројне студије су већ урађене и у њима се наводи да ова намирница чини 60 одсто свих гасова стаклне баште из хране.
Стручњаци износе различите процене, а оне се крећу од тога да потрошња меса треба да падне од 75 до 90 одсто у западним земљама и да се замени махунаркама. Неке земље су издале и смернице за избор хране погодне за климу.
Такође, многи радови показују да мушкарци емитију више гасова стаклене баште него жена. То потврђује и последње истраживање објављено прошле недеље у Scientific Reports које је показало да су пол и преференције у једењу ове намирнице повезане. Како преноси „Асошијетед прес“, истраживачима је већ било познато да мушкарци у неким земљама једу више меса него жене, као и да људи у богатијим земљама конзумирају више ове намирнице. Али најновија открића сугеришу да када оба пола имају друштвену и финансијску слободу да доносе одлуке о својој исхрани, они се још више разликују једни од других, при чему мушкарци једу више меса, а жене мање. Истраживачи који стоје иза новог рада сматрају да би њихова открића могла да помогну у настојањима да се људи убеде да једу мање меса и млечних производа. Више студија се бави и везом између конзумирања меса и мушкости, а њихови аутори тврде да мушкарци који једу више меса верују да су мужевнији.
