Весић је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), рекао да ће се јавна расправа организовати у форми презентација и дискусија, и то у Зајечару (13. септембра), Сомбору (18. септембра), Краљеву (20. септембра), Крагујевцу (22. септембра), Нишу (26. септембра), Новом Саду (28. септембра) и Београду (2. октобра).
Постојећи закон о становању је веома добар, али је након више од шест година како се примењује потребно да се поједине одредбе боље прецизирају и да се снажније заштите права станара, објаснио је он.
Министар је позвао све заинтересоване да учествују на јавној расправи, да дају своје примедбе, предлоге и сугестије директно или путем мејла, јер је циљ да изменама закона решимо све проблеме који се сада појављују у функционисању стамбених заједница.
Предложеним изменама прецизира се да је стамбена заједница недобитна организација, али да може да остварује приходе издавањем заједничких делова зграде на тржишту и да се тај приход користи за потребе одржавања зграде.
Предвиђено је постојање „заједница улаза” у зградама које имају више физички раздвијених целина, а регулише се додатна сагласност стамбене заједнице за постављање инсталација које емитују зрачења.
Изменама се предлаже додавање нових информација у Регистар стамбених заједница, као што су „програм одржавања” и „извештај о осигурању”, при чему су то јавно доступни подаци како би се олакшао инспекцијски надзор, у смислу омогућавања контроле битних информација о одржавању зграде без физичког надзора, односно електронским путем.
Изменама Закона прецизира се начин одлучивања у специфичним ситуацијама како би се отклонили недостаци уочени у пракси, као што су случајеви прећутне сагласности корисника јавне својине, давање овлашћења члану породичног домаћинства или закупцу од стане власника за заступање на скупштини стамбене заједнице или учешће наследника преминулог власника пре окончања оставинског поступка.
Посебан акценат је стављен на већу приступачност стамбене заједнице за лица са инвалидитетом, тако да је сада за одлуку у постављању рампе или лифта за инвалиде довољна одлука обичне већине присутних на састанку стамбене заједнице.
Потпуно је уређен рад скупштине стамбене заједнице како би сви чланови раније били упознати са предвиђеним одлукама, како се неко проглашава недоступним власником стана, изглед записника и слично.
Такође, уводи се обавезно осигурање од штете трећим лицима кроз закључивања уговора о осигурању од штете трећим лицима на заједничким деловима зграде, и то за зграде са пет и више станова. Тако ће убудуће, у случају пада дела фасаде, физичко или правно лице које је оштећено моћи да наплати штету.
Изменама закона се допуњавају одредбе о томе ко све може бити биран за управника, пошто је у вези са тим питањем било бројних недоумица.
Прецизира се начин примопредаје документације у случају промене управника, што је веома често представљало проблем у пракси. До сада је било надоумица око тога да ли члан породичног домаћинства власника или закупац стана може да буде управник или не. Сада се прецизира да могу да буду уз одговарајућу сагласност власника стана, чиме се олакшава управљање стамбеном заједницом.
Изменама Закона систем професионалног управљања значајно се унапређује и тежиште одговорности се преноси са професионалног управника на „организотора професионалног управљања” као правно лице.
Олакшава се контрола пружања услуге кроз успостављање „регистра организатора професионалног управљања”, који ће бити јавно доступан. Тренутно, механизам контроле и могућих санкција је предвиђен само кроз Суд части Привредне коморе, и то се показало недовољним.
Предлаже се да Привредна комора Србија контролише рад организатора професионалног управљања као правних лица, као и обавеза континуираног додатног образовања професионалних управника од стране Коморе.
Уводи се „регистар организатора професионалног управљања”, који ће бити јавно доступан свим грађанима како би боље доносили одлуке са ким ће да закључе уговор о управљању.
Грађани ће моћи да виде колико зграда држи један организатор професионалних управника и колико професионалних управника запошљава.
Додатно се прецизирају и допуњавају одредбе које се односе на рад принудних управника, пре свега у смислу проширења овлашћења у предузимању неопходних мера када стамбена заједница не функционише.
Предлаже се прецизирање обавеза о закључивању уговора о хитним интервенцијама, а прописује се и крајњи рок за доношење програма одржавања, као кључног документа за контролу функционисања органа управљања.
Такође, уводи се јавни интерес у одржавању тако што се предлажу измене којима се прецизније дефинише начин подршке локалне самоуправе за одржавање и унапређење стамбених зграда, као што је санације фасада, уређење кровова и лифтова, тако да сада локална самоуправа може да финансира потпуно или делимично ове радове.
