Данима уназад дишемо “на шкрге”. Поједини градови већ прелазе поменутих 40 степени у хладу. Званично. Али, кад смо приморани да будемо напољу, обично нисмо у хладу, већ неретко и на асфалту и бетону. Мерили су многи па објављивали – термометри су показивали и 50, па и више Целзијуса. Шта се дешава са организмом када је изложен екстремним ситуацијама, посебно када смо без заштите и могућности расхлађивања?
Како помоћи особи која је колабирала
изместити је у хлад или климатизовану просторију
ставити у бочни положај, никако на леђа
раскомотити особу
расхлађивати је млаком водом, никако леденом
облоге ставити око врата, са унутрашње стране руку и на чело
када особа почне да комуницира, давати јој полако течност
након тога стање обавезно мора да пропрати лекар
– Центар за терморегулацију, који се налази у хипоталамусу, идеално функционише на 37,5 степени Целзијуса. Када температура ваздуха порасте на 40 степени, као што је ових дана случај, организам бива провоциран. Прегрева се. Све што је преко 40 степени је опасно по живот. Високе температуре блокирају хлађење организма путем знојења, шире се крвни судови, ноге отичу, стварају се венски депои и пада крвни притисак, смањује се доток крви, пре свега у срце, мозак, бубреге, јетру – објашњава за Курир специјалиста опште праксе др Радмила Шехић.
Како ће организам реаговати, зависи од појединца, неко чак и после 15 минута може доживети топлотни удар, који лако води ка смрти.
– Угрожени су они који раде напоран физички посао, они који су дуго изложени високој температури при чекању у редовима, они који бораве у неклиматизованом аутобусу у ком је већа гужва, они који су оптерећени неким психичким проблемима, као и они који се преједају… – истиче докторка:
– Прво се јавља убрзан срчани рад, бол у грудима, отежано дисање, потом следи вртоглавица, конфузно стање, мучнина и повраћање, продорне главобоље, за све то типична је и општа малаксалост. Неретко се дешава и мождани, као и срчани удар. Пате и бубрези јер се токсични продукти задржавају у организму.
Повећана смртност
Инфаркт коси и младе и старе
Доказано је да је при овако високим температурама и смртност већа, рекао је за Пинк кардиолог проф. др Драган Симић и додао да су амбуланте пуне пацијената који имају срчане проблеме:
– Кад је овакво време, ми имамо и већи број прегледа и већи број пацијената. Доказано је да је при оваквим температурама смртност већа.
Неуролог др Алекса Пејовић истакао је пре неколико дана на ТВ Прва да је УЦ током протеклих дана био препун пацијената који су тражили преглед код неуролога, а др Андријана Илић из Градског завода за хитну медицинску помоћ потврдила је за РТС да је у последње време све више младих који доживљавају инфаркт:
– Све су млађе особе које имају акутни инфаркт миокарда, што није типично. И кад се то деси, буду јако узнемирени и уплашени.
Педијатар др Саша Милићевић наглашава да код деце терморегулациони центар није довољно развијен, те да боравак на високим температурама подносе теже од одраслих:
– Деца много лакше добију сунчаницу или топлотни удар. Ако је у питању беба, свака температура преко 25 степени може да представља опасност, а ако је то дете ван узраста бебе, свака температура преко 30 степени може да буде опасна. Температуре које су измерене ових дана за децу су јако опасне, посебно ако су под директним дејством сунца и ако немају капу. Дакле, сваки боравак дужи од пола сата може бити потенцијално опасан.
Први симптоми који настају код малишана су црвенило у лицу, конфузно стање, нерасположење, слабија комуникација, поспаност, главобоља…
Колике врућине човек може издржати, зависи од много фактора, каже за Курир кардиохирург проф. др Миљко Ристић.
– То, између осталог, зависи и од влажности ваздуха, али пре свега зависи од стања плућа, срца, кардиоваскуларног система, година старости, као и општег здравственог стања, односно евентуалног постојања неких хроничних болести. Ако је кардиоваскуларни систем већ угрожен, онда, наравно, и много ниже температуре могу бити опасне. Услед високих температура организам бурно реагује ширењем судова, а то се констатује падом притиска, убрзањем пулса, као и поремећајем ритма, а код неких особа због аритмије и ниског притиска може доћи и до смртног исхода – каже Ристић и додаје да иако топлотни талас дуго траје, не треба се плашити дугорочних или трајних последица:
– Људи живе и у пустињи и у Африци, где су температуре и до 60 степени. Ово је тренутни поремећај, који се уз добру терапију и регулацију притиска може брзо контролисати.
Научно је доказано да овако дуги топлотни таласи утичу и на људску психу, као и на ментално здравље, каже за Курир психолог Радмила Вулић Бојовић:
– Људи постају раздражљиви, нетолерантни, склони екстремним реакцијама. То је посебно изражено код оних који иначе имају тешкоће с менталним здрављем и контролом импулса и који због оваквих временских прилика постају темпиране бомбе. Људи слабије и спавају, а тај умор и психофизичка исцрпљеност такође утичу на понашање и реакције.
Знају да се заштите
Арапи обучени у “клима-уређаје”
Др Шехић је дала пример Арапа, који одлично подносе високе температуре:
– Арапи подносе високе температуре зато што су заштићени својим начином живота, то је њихова природна средина. Они се облаче тако да их њихова одећа практично климатизује јер омогућава лепо знојење, заштићена им је глава. Нама делује као да се утопљавају, а они су заправо обучени у “клима-уређај”. Дуготрајна висока температура адаптира организам, човек се навикава на такве климатске услове и поступа онако како му налаже организам. Код нас у овим условима сигурно нећемо бити тако обучени, а и да се тако обучемо, организам то неће поднети јер није адаптиран.
курир.рс
