Српска православна црква и њени верници сутра обележавају дан посвећен Светом свештеномученику Харалампију, једном од највећих мученика у историји хришћанства, познат у народу и као „господар свих болести“.
Име овог свеца грчког је порекла и значи радосна светлост. Он је био епископ у Магнезији (Тесалија) у 2. веку, а верује се да је у 113. години пострадао због Христа. За живота урадио је много чудесних ствари, и многе људе преобратио је у хришћанство – због њега је чак и царева ћерка Галина прешла у хришћанство.
Када је у време цара Септимија Севера почео прогон хришћана, Харалампије се није крио, већ се својевољно предао. Када су га живог одрали, светац је рекао царским војницима: „Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови, вечни живот“.
Осуђен на смрт и изведен на губилиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске. „Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!“ После молитве овај свети старац предаде душу своју Богу пре него што џелат спусти мач на његов врат. Харалампије је пострадао 202. године, а Галина је обавила сахрану.
Веровања и обичаји
Свети Харалампије је веома поштован у народу. Верује се да је имао велике исцелитељске моћи, због чега је и добио надимак „господар свих болести“, па је највећи број данашњих обичаја везан за здравље и исцељења.
Сутра мајке обавезно воде децу у цркву како би се заједно помолили овом свецу за здравље. Поред тога, обичај је да и сви којима нешто фали сутра неизоставно оду до лекара. Још једно веровање каже да ће дете коме на овај празник испадне или никне први зуб бити срећно целог живота, и над њим ће бдети управо Свети Харалампије.