355
На данашњи дан пре 134 годинe (1. јула 1889. године, на празник Светих Бесребреника Козме и Дамјана), митрополит српски Михаило осветио је цркву у Азањи.
Историју подизања азањске цркве, од израде планова и полагања камена темељца, преко иконостаса, зидних слика и мобилијара, до освећења, пратио је низ неспоразума између локалних органа власти (Општине азањске, Суда општине азањске) и Министарства грађевине и Министарства просвете и црквених дела и Конзисторије.
Богати становници Азање сматрали су својим правом да одређују како ће им изгледати црква, ко ће је градити и осликати, јер су сами све то својим средствима плаћали. Тиме су, међутим, биле повређене, процедуре којима је држава уводила ред у друштвени и религијски живот и спроводила контролу над квалитетом и садржајем уметничко-занатских садржаја намењених цркви.
На послетку је црква Светих Бесребреника Козме и Дамјана постала симбол компромиса између локалне заједнице и државних структура, јер ниједна страни није успела да у потпуности наметне своје решење.
Поред Летописа цркве који нам донoси име сликара Настаса Јовановића, мало познатог крушевачког сликара (кога никако не треба мешати са Анастасом Јовановићем!), све остало о подизању грађевине и изради иконостаса и зидних слика, сазнајемо из архивске грађе која се чуа у Државном архиву Србије.
Извор Историјски архив ”Верослава Вељашевић”
