Ускрс је највећи хришћански празник, дан Христовог васкрснућа. Kод верника, који Ускрс славе по Јулијанском календару, Ускрс се назива и Васкрс.
Вук Kараџић, у свом “Рјечнику”, за главни назив овог празника је узео Васкрсеније, али помиње и друге називе – Васкрсење, Ускрс, Вазам, Велигдан. У његовој збирци пословица, у једној се среће први наведени назив, а у две – Ускрс.
Велики петак
На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. На Велики петак пожељно је ништа не јести, а уколико једете, пост је обавезан.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.
Јаја и фарбање
Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”.
Симболика фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: “Христос Васкрсе”. Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.
Васкршње славље
Kада сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!” Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Kад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита “Оче наш” и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.
Kуцање јајима
На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, – “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
Побусани понедељак
Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.
Неки од обичаја су:
• За Ускрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Ускрса особа да буде поспана и несклона послу;
• Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје;
• Децу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године;
• Прво се омрсити васкршњим јајетом;
• На Ускрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, поливају га водом, или га бацају у реку. У 17. веку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. После ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво);
• У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима. Ватре за Ускрс су обавезно паљене код католика;
• Ако Ускрс падне пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо;
• За Ускрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом (ковржањак), које су међусобно размењују са пријатељима;
• На дан Ускрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па деца траже скривене дарове;
• На други дан Ускрса, који се зове Побусани понедељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје (да би и преминули преци уживали у васкрсењу исуса Христа). Овај дан се зове и Водени понедељак, јер тада момци и млади људи поливају водом девојке и младе жене. На овај понедељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и ускршње јаје стоци да га поједе, да би целе године била здрава.
На дан Ускрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најпре туцају врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе. Иначе, у Банату ускршња јаја нису давана пастирима (овчарима, свињарима) да не би стока боловала у току године.
