Првобитно је било прописано да та средства обезбеђују локалне самоуправе као оснивачи билиотека, али акт је допуњен тако да обавезу издвајања новца сада имају и библиотеке.
Библиотекари упозоравају да ће тај намет довести у питање опстанак ових установа и истичу да би држава требало да нађе други модел по коме би се плаћала тарифа на послугу књиге.
– Апел упућујемо вама са уверењем да ангажовање по овом питању и изналажење оптималног решења спада у домен рада више ресора – написали су у апелу премијеру Вучевићу.
У Библиотекарском друштву Србије немају ништа против тога да се плаћају ауторска права, али сматрају да је потребно пронаћи модел који не угрожава библиотеке.
Увођење тарифе за позајмицу предвиђено је Законом о ауторским правима који је регулисао и да се новац од плаћања тарифа уплаћује Организацији за остваривање репрографских права (ООРП). Ова организација одредила је и тарифу од 15 динара коју је потврдио и Завод за интелектуалну својину Србије.
Милош Константиновић, из ове организације, каже да подржава Апел библиотекара и истиче да овај новац треба да издвајају локалне самоуправе.
– Градови и општине треба да формирају посебне буџете за ову намену, а годишња сума на нивоу целе Србије коју би требало издвојити је 190.000 евра. За буџете градова као што је Београд или Нови Сад то су симболичне суме – каже Константиновић.
Он наглашава да аутори морају да добијају новац на име ауторских права, и пита: Чија дела ће библиотеке издавати за 50 година ако сада не стимулишемо ауторе да их стварају.
Утврђено је и ко може да добије накнаду, а међу главним критеријумима су број објављених књига или број објављених превода.
