Председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен саопштио је да Народна кухиња поново почиње са радом након вишемесечне паузе.
„Данас са задовољством могу да поделим вест да Народна кухиња у Смедеревској Паланци поново почиње са радом. Након вишемесечне паузе, створили смо све услове да ова важна услуга поново буде доступна нашим најугроженијим суграђанима“, поручио је Вучен.
У првој фази, оброци ће се припремати за 80 корисника социјалне помоћи. Храна ће бити спремана у просторијама кухиње, која има свог кувара и све неопходне услове за рад.
Готове намирнице допремају се из Црвеног крста Србије, док се свежи прехрамбени производи набављају на локалном нивоу, како би се обезбедили квалитетни и разноврсни оброци за све кориснике. Подела ће се вршити у просторијама Народне кухиње, као и у локалу на Робној пијаци.
„Поновни почетак рада Народне кухиње представља значајан корак у пружању подршке онима којима је помоћ најпотребнија. Настављамо да радимо одговорно и посвећено, са циљем да ниједан наш суграђанин не буде заборављен“, истакао је председник општине.
View this post on Instagram
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЧУВЕНИ ЗЕЛЕНИ КОД ИЗ МАТРИКСА ЈЕ РЕЦЕПТ ЗА СУШИ Ево како је настала „дигитална киша“
Зелени дигитални кишни код из филма Матрикс представља један од најпрепознатљивијих визуелних елемената у филмској историји.
Чак и више од две деценије након премијере, овај код изазива интересовање код публике широм света. Иако делује као дубок и енигматичан, он је заправо инспирисан — јапанским рецептима за суши.
Све је почело када је продукцијски дизајнер Сајмон Вајтли од сестара Вачовски, које су написале сценарио и режирале култну научнофантастичну трилогију, добио задатак да креира јединствени визуелни код, који је требало да буде тајанствен, али упечатљив и симболичан за свет Матрикса. Прва верзија кода коју је Вајтли предложио, међутим била је одбачена. Сестре Вачовски су тражиле нешто другачије, нешто што би носило специфичан источњачки дух, који су желеле да прикажу кроз мистериозан и непознат свет Матрикса, пише Лед бајбл.
Инспирацију је, на крају, нашао ни мање ни више него у кухињи своје супруге. Наиме, Вајтли је искористио странице јапанских кувара из библиотеке своје супруге, руком копирајући низове симбола, које је затим стилизовао у катакани, једном од јапанских писама. Стилизовани симболи су тако обликовани да подсећају на вертикални формат јапанског писма, доприносећи том „кишном“ ефекту који је оставио незабораван визуелни утисак.
Занимљиво је да, иако су симболи изведени из стварних јапанских кувара, тачан извор рецептура које су коришћене за креирање кода остаје мистерија. Вајтли је признао да су неки од симбола, заиста, преузети директно из јапанских рецепата, али његова супруга се често шали да није сигурна да ли су баш сви рецепти у коду били искључиво за суши – можда се, како воли да нагласи, ту крију и рецепти за друга јела јапанске кухиње.
Тајна порекла „кишног“ кода само додатно појачава његову мистичност, јер никада није откривено који су тачно рецепти у питању. Ипак, овај детаљ додаје слој занимљивости читавој причи, па „дигитална киша“ и даље инспирише фанове и поклонике научне фантастике.
