Послодавци у Србији неретко дају отказ запосленима тако што им траже да потпишу споразумни раскид уговора. Већи број радника не зна да на тај начин губе право на новчану накнаду која се прима преко Националне службе за запошљавање у случају незапослености, како је за МОНДО објаснио адвокат Озрен Словић.
“Споразумни раскид се потписује, по правилу и логично, онда када су се запослени и послодавац споразумно договорили да радни однос престане. Дакле, постоји воља запосленог и послодавца да се уговор о раду раскине. Споразумом се стране могу договорити о тачном датуму престанка уговора, о евентуалној исплати стимулативне отпремнине и тако даље“, започео је разговор наш саговорник.
Истакао је да у случају да послодавац нуди потписивање споразумног раскида запосленом, који не жели добровољно да прекине рад, радник није дужан да га потпише. Додао је да одбијање потписивања споразумног раскида уговора о раду не може да буде разлог за отказ.
“Из угла запосленог је битно да се зна да у случају потписивању споразумног раскида, запослени губи право на такозвану накнаду са бироа, а послодавац је дужан да пре потписивања споразума, запосленог обавести о последицама таквог споразума, односно између осталог управо о томе да неће имати права са ‘бироа’”, казао нам је Словић.
Право на новчану накнаду
Како се наводи на сајту Националне службе за запошљавање, право на новчану накнаду има незапослено лице које је било обавезно осигурано за случај незапослености најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци. Непрекидним осигурањем сматра се и прекид осигурања краћи од 30 дана.
Незапослени има право на новчану накнаду у случају престанка радног односа или престанка обавезног осигурања, по основу:
престанка радног односа отказом од стране послодавца, у складу са прописима о раду, и то:
ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, у складу са законом, осим лица која су се, у складу са одлуком Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених, својевољно определила за новчану накнаду или посебну новчану накнаду – у већем износу од висине отпремнине утврђене Законом о раду,
ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;
престанка радног односа на одређено време, привремених и повремених послова, пробног рада;
престанка функције изабраних, именованих и постављених лица, уколико није остварено право на мировање радног односа или накнаду плате, у складу са законом;
преноса оснивачких права власника, односно члана привредног друштва;
отварања стечаја, покретања ликвидационог поступка и у другим случајевима престанка рада послодавца, у складу са законом;
премештаја брачног друга, у складу са посебним прописима;
престанка радног односа у иностранству, у складу са законом, односно међународним споразумом.
Зашто послодавци инсистирају на споразумном раскиду уговора о раду?
Неретко се дешава да послодавци инсистирају на споразумном раскиду уговора а наш саговорник нам је објаснио да то чине јер је за њих то најједноставније решење у случају кад некоме желе да дају отказ. Према његовим речима, уз претпоставку да су послодавци према запосленом измирили све неисплаћене зараде и друге накнаде и да су уредно спровели законску процедуру предвиђену код споразумног отказа, битно су смањене могућности да запослени може са успехом да их тужи.
“Уколико запослени не жели да потпише споразумни отказ, што наравно није дужан да учини, послодавац би онда, уколико и даље жели да са запосленим прекине радни однос, морао да му једнострано откаже уговор о раду због неког од законских разлога. Такав једнострани раскид је много ‘компликованији’ из угла послодавца и ризичнији је у смислу могућности подношења тужбе за незаконит отказ.
Због свега тога, послодавцима је много једноставније да са запосленим потпишу споразумни раскид, а наравно и за запосленог је то често прихватљива опција, нарочито јер као и код сваког споразума, имају могућност да испреговарају боље отказне услове, отпремнину, и тако даље“, закључио је разговор за МОНДО адвокат Озрен Словић.
мондо.рс
