Стручњаци кажу да су Немачкој потребни радници – најмање 400.000 годишње. „Једна од могућности да ти људи дођу у Немачку јесте тзв. ’правило за Западни Балкан’. Али, под новом владом с Фридрихом Мерцом на челу, то правило могло би да буде значајно ограничено“, пише Тагесцајтунг.
Берлински лист подсећа да на основу те посебне регулативе за Западни Балкан, људи из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Србије могу без проблема да дођу у Немачку на рад. За то им није потребна стручна спрема, нити друга квалификација. Довољно је да имају понуду за посао и одобрење Савезне агенције за рад и запошљавање. Правило је уведено 2015. с циљем да се смањи број често узалудних захтева за добијање азила из тих земаља и да се људима омогући регуларан приступ тржишту рада.
Од тада је, наводи Тагесцајтунг, број захтева за добијање азила из земаља Западног Балкана значајно опао. Лист подсећа да људи из тог дела Европе често раде у здравству и грађевинарству, у ресторанима и хотелима. Бивша немачка, тзв. „семафорска влада“ Олафа Шолца (СПД, Зелени и Либерали) 2024. године не само да је продужила то правило, већ је и повећала квоту за доделу радних виза са 25.000 на 50.000 годишње.
Нову владу ће готово сигурно предводити Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) Фридриха Мерца, а тренутно су у току коалициони преговори са Социјалдемократама (СПД). „Али, на изненађење свих, у документу радне групе за рад и социјална питања није се нашла ниједна реч о регулативи за Западни Балкан“, пише немачки лист. „У ранијем преговарачком документу стајало је да се жели поново да се ’ограничи’ имиграција путем тог правила – и то на првобитних 25.000 особа годишње.“
На упит Тагесцајтунга, ЦДУ није желео да коментарише преговоре који су у току, а СПД није одговорила до закључења тог издања новина.
Какве су последице?
Економски стручњак Херберт Брикер из Института за истраживање тржишта рада и занимања (ИАБ), који је евалуирао ефекте доласка радне снаге са Западног Балкана, сматра да укидање тог правила не би била добра идеја, јер се ти људи, како каже, „веома добро сналазе на тржишту рада“.
Три до четири године након доласка у Немачку, око 95 одсто њих и даље је запослено, показују подаци Института. То има везе и са чињеницом да је боравишна дозвола везана за статус запослења. „Они по стопи запослености остварују боље резултате од било које друге групе имиграната на тржишту рада. Заправо су много успешнији од многих домаћих радника“, цитира лист Брикера.
Ти људи готово уопште не користе социјалну помоћ, а и „ниво квалификација је виши него што се очекивало“. Поред тога, иако правило за Западни Балкан не захтева никакве квалификације, већина имиграната у Немачкој обавља квалификоване послове. „Ту имамо регуларне радне односе, што је добро за економију, за компаније и за пореске приходе“, истиче Брикер.
Немачка сваке године губи 400.000 радника због демографских промена. „Ако додатно смањимо канале који добро функционишу, имаћемо озбиљан проблем“, закључује немачки експерт.
Алтернативни приступ?
Политиколог Холгер Колб из Саветодавног већа за интеграцију и миграцију подсећа да је радна снага са Западног Балкана, када је регулатива за њихов долазак на рад увођена, имала знатно мање могућности да дође у Немачку него што их данас има.
„Приступ немачком тржишту рада у међувремену је олакшан. Данас постоје бољи правни оквири за радну имиграцију“, указује Колб и као пример наводи тзв. Партнерски програм за признавање квалификација.
„То омогућава људима да дођу у Немачку како би радили у одређеном занимању, док истовремено покушавају да добију признање својих сведочанстава и диплома. Након признавања квалификација, особа се сматра стручњаком и може да добије трајну боравишну дозволу у Немачкој већ након три, уместо пет година. Такође, спајање породице за квалификоване раднике је олакшано“, указује Колб.
За разлику од Брикера, Колб међутим подржава смањење квота за Западни Балкан. Он сматра да је проблематично да се код радне миграције поставља питање: „Одакле долазиш?; То, каже, не би требало да буде важно.
Више би требало да буду у фокусу „способности“ те особе. „А правило за Западни Балкан је у супротности с том основном идејом“, закључује немачки експерт Холгер Колб за лист Тагесцајтунг.
РТС
