Zaposleni u Nemačkoj dugo izdvajaju deo zarade za obavezno penzijsko ulaganje, a na kraju dobiju malo. Konkretno, prosečna penzija posle 45 godina i dva meseca rada je 1.500 evra.
Za penziju od 1.250 evra, zaposleni mora da radi i uplaćuje doprinos 37 godina i sedam meseci, saopštilo je ministarstvo za socijalno staranje na upit poslanika Levice Zerena Pelmana (Sören Pellmann).
Za penziju jednaku minimalnoj osiguranoj sumi od 938 evra, radnik mora da uplaćuje 28 godina i tri meseca.
Ministarstvo je računicu zasnovalo pod pretpostavkom da je zaposleni u penziju otišao 1. januara ove godine, posle primanja prosečne plate i prosečnih uplata u penzijski fond.
Međutim, mnogi ne zarađuju nacionalni prosek. Prema podacima državnog osiguranja, ove godine to je 45.358 evra, što ukazuje da milioni u Nemačkoj ni posle decenija rada ne ostvare primerenu penziju.
Pelman je pitao i koliko su uplatili penzioneri prema zadatim parametrima.
Za 1.500 evra mesečno, tokom radnog veka su morali da uplate 119.066 evra, izdvajanjem iz ukupne bruto-zarade od 1,25 miliona evra.
Za 1.250 evra, tokom onih 37 godina i sedam meseci, morali su da uplate 107.800 od bruto 107.810, a za bazičnu penziju od 938 evra, to je 88.497 evra izdvajanja iz bruto-zarade od 921.735.
Levica, najmanja stranka u Bundestagu, zahteva povećanje svih penzija od 10 odsto.
„Nemački penzioni sistem je izudarala politika socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP),“ naveo je Pelman, šef poslaničkog kluba Levice.
„Penzioneri premalo dobiju posle dugog uplaćivanja,“ dodao je.
