У простору где се сусрећу тишина платна и снажна емоција боје, своју нову изложбу представила је Нена Голубовић, сликарка из Смедеревске Паланке, која се у свет уметности упустила током 2020. године, у време пандемије и изолације. Како каже, прва платна настала су као бег од свакодневице и лоших вести, али су се веома брзо претворила у праву љубав и нови животни пут.
„Већ код трећег, четвртог платна схватила сам да је то мој мали универзум – нешто само моје, где постоје само платно и ја,“ истиче Нена. Иако је страст постојала од самог почетка, осећала је да јој недостаје стручно вођство и темељније знање. Зато је 2023. године уписала курс на Art Academy код Јоване Вељић, после чега је, како каже, сликарство постало њена свакодневица и озбиљна посвећеност.
- НЕНА ГОЛУБОВИЋ – СЛИКАМА О ЖЕНИ, ЉУБАВИ И УМЕТНОСТИ
- У ШКОЛАМА ПОЧЕО ЗИМСКИ РАСПУСТ У централној Србији ученици у клупама од 19. јануара
- Матеј Савић освојио бронзу на Новогодишњем митингу „Меморијал Невен Ранић“
- НОВОГОДИШЊА ПРИРЕДБА УЧЕНИКА У МРАМОРЦУ
- УВЕЋАНЕ ПЕНЗИЈЕ СТИЖУ ПРЕ БОЖИЋА, ЕВО И КОЛИКО ИЗНОСЕ
Радови представљени на изложби настали су у последњих 12 до 15 месеци и готово сви су инспирисани женом – њеном снагом, лепотом, крхкошћу и унутрашњим светом. Нена најчешће ствара портрете, комбинујући реализам са елементима апстракције, често додајући мотиве природе или животиња, како би продубила емоционални утисак и симболику. Ради претежно акрилом, али користи и уље на платну, суви пастел, графит и руску суву технику – у зависности од теме и жеље наручиоца.
Своје стваралаштво описује као простор потпуне посвећености: „Зна ми се десити да седнем да сликам у девет увече, а када погледам на сат – већ су три ујутру. Време тад не постоји.“ Посебну емотивну ноту изложби даје и чињеница да је посвећена њеној мајци.
Поред портрета, Нена радо слика и пејзаже и животиње – све што је инспирише и покреће машту. Истиче да је највећа награда за уметника тренутак када препозна емоцију на лицу посматрача.
„Сваки рад је део мене – део мисли, сећања и осећања које сам у тренутку стварања носила,“ каже она. Ето, коначно имамо Нену Голубовић пред собом. Својим сликама отворила је делимично своју душу (уметници је никад не отварају сасвим, боје се своје разголићености), и хвала јој. Уметница је тајанственија у свом сликарству него у животу. Отворена, срдачна, предусетљива, широко раширених руку и разоружавајућим осмехом, такву је знам годинама уназад. А слике? Нисам баш присталица тумачења уметности јер мислим да се не може довољно добро објаснити.
Мада Нениним платнима доминирају портрети жена (свих доба) могао бих њено сликарство окарактерисати као сликарство мисли, благострасти, додуше најмање) и даљине. Разумљиво јер, како и сама Нена каже: расла сам окружена женама, мајком, сестрама, теткама, а наставила да радим у установи са претежно женском колективу. У прилог сликарства мисли издвојићу слику „Извор“, благострасти „Обалу сна“, и даљине „Новембар“ и „Крило“. На њеним сликама доминира минимум једна јака боја а има их и вешеакцентованих, као да из уметнице испливава оно из душе дуго свесно или несвесно потискивано и коначно ослобођено што и јесте циљ уметности: слобода.
Нена Голубовић није истакла своје место рођења али ја ћу рећи да је рођена тамо где прво што новорођенче угледа је небеско плаво, море зеленила, и даљине, даљине, омамљујуће, обећавајуће. Е то поред свега осталог провејава Нениним јунацима понета тамо из Преслапа и Црне Траве.
Изложба је привукла велики број посетилаца и љубитеља уметности, који су имали прилику да се упознају са особеним сензибилитетом младе уметнице из нашег града. Судeћи по реакцијама, њена сликарска прича тек почиње, а пред њом је, без сумње, још много платна и инспиративних стваралачких тренутака.
