Отац Предраг Поповић о остварењу циља у животу – подсетник да не заборавимо да уживамо у самом путовању и људима који са нама путују.
Kолико често у животу журимо да испунимо циљеве, трчи о за својим амбицијама размишљајући колико још можемо да постигнемо, шта да остваримо. Мислимо да је срећа тек тамо негде, да је цела радост скривена у остварењу тог циља, а заборављамо да је срећа само путовање.
Полако… Стићи ћеш.
Навикнути на циљ често заборавимо да је циљ круна пута. Путовање је то што циљ чини завршетком путовања. Циљ не постоји без путовања.
Кад смо већ сви путници, који год да нам је циљ у животу (посао, љубав), зашто онда да не обратимо пажњу на путовање и друге путнике?
Не журите се до циља јер ћете га промашити. Није циљ на крају пута већ успут, па где год буде крај. Уживајте у путовањима и упознавањима. Са сваким новим даном бићете богатији за ново путовање и познанство. Како је то дивно, кад нам се путеви укрсте. Некад понеко реши у тренутку времена да путује заједно. Буде нам лакше и лепше. Сапутници и сапатници.
Неки пак направе грешку, па се навикну на путнике, али пре или касније наши путеви ће се сигурно раздвојити и онда ће патити.
Зато уживајте са тим људима са којима путујете кроз живот. Ако се уморите путујући, не брините се, Бог ће нас све одморити.
Док газите овај живот пазите да не газите друге. Ако вам буде тешко, а ви застаните мало. Одморите се. Полако. Па кад вам буде најлеше, а ви наставите даље. Тако мора. То су правила пута.
Гледам често оне који само трче па не умеју да застану, да предахну. Такве мртве успут престижемо. Зато вам и причам све ово, да вас слична коб не стрефи.
Провесели се са ближњима, поједи, попиј, запевај, испричај неки виц. Насмеј се, заблагодари Богу, па назад у борбу. Тако то раде витезови – у одмору се приче причају и ожиљци броје.
Уздахни дубоко. Зажмури мало. Прекрсти се често. Ај’ сад даље… Нека ти овај пуж са кућом на леђима буде узор. Све своје богатство са собом, па полако док ти смрт не каже да си стиго…
