“Често се сва деца изједначавају, каже се данашња деца су оваква или онаква а то није у реду. У тим процедурама које треба да буду лишене сваког непотребног администрирања, управо то треба да се реши. То је суштина нашег предлога”, појаснио је Пашалић.
Говорећи о насилном и неадеквантом понашању ученика, Пашалић је истакао да томе умногоме доприносе друштвене мреже због чега, како је рекао, неко мора да их контролише.
Заштитник грађана је додао да његова канцеларија предала и предлог Измена и допуна закона о јавном реду и миру, који подразумева да у јавном простору, какве су друштвене мреже, “не може да ради баш како ко хоће”.
“Зато смо ми тражили да се ту уведу озбиљне санкције”, каже Пашалић.
Говорећи о мерама друштвено корисног рада, омбудсман је казао да фокус треба да буде на адекватнијем спровођењу те мере. Он је појаснио да би друштвено корисни рад био да ученици одржавају хигијену просторија у дворишту и у просторима у којима уче или се крећу, напомињући да то не би требало да буде одвојено од целог школског система. “Они морају да схвате колико је тај посао тежак, колико је тај посао напоран, колико се улаже и снаге, енергије и воље да би њима се омогућило да они заиста у адекватним условима уче”, рекао је омбудсман.
Говорећи о вршњачком насиљу, Пашалић је казао да не постоји “рецепт” да се такав проблем реши и да је најважније да да се ученици питају шта они сматрају да се ту треба променити. Истакао је да су ученици учествовали у креирању предлога које је институција заштитника грађана упутила ресорном министарству, уз напомену да сваки закон прописује одређене одредбе, али да је пракса њиховог спровођења нешто потпуно друго. Одговарајући на питање о дефициту школских педагога и психолога, Пашалић је рекао да то није само проблем у просвети, нити у Србији, већ и у другим земљама и навео пример Холандије, додајући да се са тим морамо суочити и да ће боља организација рада дати бољи ефекат. Говорећи о притисцима којима су изложени наставници када, на пример, родитељи траже бољу оцену за своје дете, Пашалић је рекао да „само увезаност система то решава”. То је заједнички део посла и то се увек мора посматрити тако да се тачно зна шта је чији посао, шта су чије одговорности, као шта се дешава ако се не испуне преузете обавезе. Једино тако може. Све друго је ад хок решење”, упозорио је Пашалић.
