Према закону слободни дани могу да се искористе до 30. јуна, али у зависности од колективног уговора или послодавца и то може бити промењено. Зато се многи радници у Србији суочавају са недоумицама везаним за своја права на слободне дане.
Уколико запослени одлучи да одмор користи у деловима, први део мора трајати најмање две узастопне радне недеље у оквиру календарске године.
– То значи да запослени мора искористити првих десет дана годишњег одмора у континуитету у истој календарској години. Ако то не уради, губи право на пренос тих дана у наредну годину – појашњава адвокат Бранислав Вјештица.
Када запосленом престане радни однос, накнада за неискоришћени годишњи одмор обрачунава се на основу просечне зараде из претходних 12 месеци, у складу са бројем преосталих дана одмора. Министарство за рад додатно наглашава да запослени и послодавац не могу споразумно договорити краћи први део одмора од законски прописаних десет дана.Ово правило се често показује као проблематично, нарочито за млађе запослене, који би радије користили годишњи одмор у краћим интервалима. Послодавци су, с друге стране, свесни да би кршење овог прописа могло довести до прекршајне одговорности и казни које достижу и до милион динара.
– Таква правила могу изазвати конфликте између запослених и послодаваца, што није ретка појава у пракси – наводи саговорник.
Такође, једно од најћешћих питања које се поставља јесте да ли послодавац може запосленом надокнадити неискоришћене дане одмора и у виду новчане исплате.
Адвокат Бранислав Вјештица објашњава да закон јасно прописује да се неискоришћени годишњи одмор не може исплатити, осим у случају престанка радног односа запосленог.
Он даље наглашава да једина ситуација у којој послодавац има обавезу да исплати накнаду за неискоришћене дане годишњег одмора јесте прекид радног односа. Тада се запосленом исплаћује накнада у висини просечне зараде из претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног одмора.
– Закон изричито забрањује замену права на годишњи одмор новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа – истиче Вуковић, додајући да је основна сврха ове одредбе заштита радника и спречавање злоупотреба од стране послодаваца који би могли радницима ускратити заслужени одмор.
Постоји изузетак када је реч о запосленим породиљама. Оне које нису у целости или делимично искористиле годишњи одмор због породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета, имају право да те дане искористе до 30. јуна наредне године. Дакле, породиљама дани одмора не пропадају, већ се преносе на следећу годину, пише Србија данас.
– С друге стране, у случају вишемесечног боловања, запослени немају право на накнаду за неискоришћене дане одмора – закључује адвокат.
