Свима је знано да се вируси и бактерије најбрже шире у затвореном простору, нарочито колективима, међутим колики утицај у свему имају они родитељи који дете које је “само мало слинаво, није му ништа” пошаљу у вртић или школу и када деца заиста треба да остану кући.
Док једни говоре о изградњи имунитета код деце, други га користе као изговор да им останак детета кући не поремети планове за тај дан или на неки начин потенцијално угрози посао.
Разлика је присутна и међу лекарима, па док неки инсистирају на томе да дете треба да иде и када је присутна секреција из носа или кашаљ у мањој мери јер се тако “гради имунитет“, други напомињу да вируси увек мутирају и да све зависи од стања организма некога ко се у том моменту нађе на истом месту с дететом чији имунитет је у најмању руку тада упитан.
Проблем је свеприсутан, често се жале и они родитељи који испрва нису видели проблем у таквим одлукама, већ тек када њих погоде, а вируси не питају него харају.
Некада су се знале сезоне и јасније су биле поделе када су педијатри могли да очекују већи број пацијената одређених симптома, али већ дуже време то није тако, па су поједине инфекције постале честе током целе године управо због горепоменуте мутације вируса.
Педијатар др Саша Милићевић својевремено је у емисији “Здраво са Иваном” која се емитује сваког понедељка на Телеграф.рс упитан управо око тога када би требало слати дете у колектив и зашто то неки родитељи чине и онда када постоје јасне назнаке да би дете могло тиме да даље угрози себе или друге.
– Некада разумем те људе јер кажу: “Шта да радим, остаћу без посла“. То је баш проблем. Можда та деца немају баке и деке или су они стари или им прети опасност уколико имају неко хронично обољење и онда се људи нађу у чуду. Ми лекари кажемо: “Немојте молим вас да иде седам до 10 дана у вртић” ако су то богиње или мононуклеоза или нешто много дуже и онда настане и тај проблем – објаснио је.
Милићевић је поручио да лекари онда треба да буду доследни и да објасне родитељима да морају да се снађу јер је у интересу њиховог детета, али и у интересу друге деце.
Упитан у “Здраво са Иваном” које је онда то природно решење које се намеће око доласка деце која нису потпуно здрава у колектив и како заштитити своје дете, педијатар је објаснио да не постоји тако нешто као стерилан организам. Суштина је у стању у ком се у том моменту налази.
– Свако дете носи неки вирус, па и ми одрасли имамо. Наш организам није стерилан, ко зна које вирусе имамо, па ако наиђемо на неку особу која је осетљива, ми ћемо јој пренети. Он ће рећи: “Од кога ли сам добио”, а можда управо од нас. Тако исто и родитељи деци могу да пренесу – објаснио је.
Рекао је да смо сви носиоци неких клица и да се на тај начин ствара имунолошки систем јер имунитет реагује на изазове.
– Али није добро и није поштено ако дете има јачу инфекцију да се дете пошаље у вртић. Ни због свог детета, а поготово због друге деце. Онда ће се многи други разболети – казао је Милићевић.
Он је скренуо пажњу на још једну алармантну ситуацију, када родитељи свесно шаљу дете у колектив уз реченицу: “Зашто не бих, враћам га назад, па он је тамо и добио“.
– Али рецимо ако су то мале богиње, ако је то варичела, то не треба радити јер дете треба да буде изоловано колико може – навео је доктор пример за Телеграф.рс
Увек постоји опција да родитељи једноставно не препознају на време јер није било јасних назнака и дете је било у периоду инкубације, али чешће је проблем у некој другој сфери – отварању боловања, смањењу примања, ризику од губитка посла.
Постоје и примери кад проблем останка кући док се ситуација не среди није ни алармантан, али једноставно ремети постојеће планове родитеља или они сматрају да “није тако страшно” занемарујући чињеницу да неком другом, ипак, може бити.
Не треба занемарити да у оквиру породица многи имају и бебе или неке чланове ослабљеног имунитета или који болују од неке хроничне болести, дакле особе које би биле изложене и потенцијалним компликацијама, па није на одмет размислити јер сопствена неугодност некоме може бити и већа опасност.
телеграф.рс
