Упркос томе што је првобитно најављено да ће нацрт Закона о безбедности саобраћаја. бити спреман до јуна, он је и даље у фази израде, а према речима саветника Агенције за безбедност саобраћаја (АБС) Милана Илића, завршетак се очекује до краја године.
Иако постоје сумње о изводљивости одређених одредби, стручњаци за безбедност саобраћаја наводе за Инсајдер да је циљ новог Закона јасан, сачувати животе и смањити број погинулих у саобраћајним несрећама. Министарство унутрашњих послова саопштило је крајем априла да је у Србији у току прошле године у саобраћајним несрећама погинуло 514 особа, од којих су шеснаесторо била деца, а готово половина погинулих су били пешаци, бициклисти и мотоциклисти, као најрањивије категорије учесника у саобраћају.
Саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја (АБС) Милан Илић наводи за Инсајдер да су најчешћи фактори због којих долази до саобраћајних незгода – погрешно извођење радњи у саобраћају и неправилно сагледавање саобраћајне ситуације. Додаје и да је доминантан фактор брзина, док је алкохол присутан у око 11 одсто саобраћајних несрећа са настрадалим лицима.
„Нови Закон о безбедности саобраћаја има за циљ да реши низ техничких питања, али и да буде усклађен са прописима Европске уније, у оквиру процеса приступања Србије ЕУ. Када је реч о смањењу броја саобраћајних незгода, један од важних аргумената се односи на употребу безбедносног појаса. Наиме, на предњем седишту се везује око 80 одсто возача и путника, док се на задњем седишту чак 80 одсто не везује. Сви који су у претходном периоду страдали на задњем седишту – нису били везани“, рекао је Илић за Инсајдер.
То је, како наводи, један од кључних разлога зашто се пооштравају казне за невезивање појаса, али и да се, како појашњава, уведе одговорност возача уколико његови путници нису били везани.
Истиче и да се један од важнијих предлога односи на укључивање родитеља у процес едукације младих возача. Како каже, велики проценат младих који учествује у незгодама греши управо „у извођењу радњи у саобраћају“. Наводи и да ће одредбе које се односе на обуку у ауто-школама морати да буду додатно уређене.
Грађани предлажу пооштравање мера
Пажњу јавности привукао је предлог трајног одузимања возила за прекршаје у саобраћају. Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја наводи да та одредба постоји још од 2006. године, када је законом који уређује превоз путника одређено да ће се за прекршај нелегалног таксирања трајно одузети возило, без обзира на то да ли је учинилац прекршаја власник возила или не.
„Уставни суд Србије је 2012. године у поступку којим је оспоравана законитост и уставност те одредбе заузео став да је трајно одузимање возила у прекршајном поступку у складу са Уставом и у складу са процесним законима Републике Србије. Ради се, дакле, о мери која није неуставна, а нажалост је неопходна због тога што постојеће санкције не утичу на одређен број вишеструких повратника који упорно угрожавају безбедност учесника у саобраћају. Народни посланици даће коначан суд о томе за које прекршаје треба трајно одузети возило и под којим условима, али свакако ће се радити о понављању најтежих прекршаја против безбедности саобраћаја попут насилничке вожње“, објашњава Окановић.
Саветник директора АБС-а Милан Илић каже да је у претходној верзији закона било наведено да се возило привремено одузима до окончања поступка. Међутим, додаје да пошто се поступци за овакве прекршаје најчешће воде у скраћеном поступку, највећи број ових возила се релативно брзо врати.
„Имамо и случајеве где су појединцима више пута одузимана и враћана иста возила. Само мали број возила је до сада био трајно одузет. У новим изменама закона тежиште је на прецизирању у којим ситуацијама судија има обавезу да возило трајно одузме. Дакле, ради се о допуни и јаснијем формулисању постојеће одредбе, која је иначе настала као део последњих измена закона“, прецизира Илић.
Други предлог тиче се углавном младих возача који имају пробну возачку дозволу, а Илић потврђује да је велики број предлога од грађана и институција стигао у вези са чињеницом да она није призната у иностранству.
„Техничко решење које се разматра је издавање младим возачима стандардне возачке дозволе, али са одговарајућом шифром или кодом. Тај код ће бити видљив на самој дозволи и значиће да возач има статус младог возача. Оваква дозвола ће изгледати исто као и свака друга, биће прихваћена и призната у другим земљама, што ће омогућити младим возачима да у иностранству несметано управљају возилом у складу са правилима те државе“, објашњава Илић.
Према његовим речима у питању је искључиво техничка измена обрасца возачке дозволе, како би документ био усклађен са међународним прописима, док ће „суштина ограничења за младе возаче у великој мери остати на снази“.
Дамир Окановић наводи да се постојеће решење са пробним возачким дозволама не може назвати ни добрим ни лошим, јер, како каже, није урађена ниједна озбиљна анализа учинка постојећих мера које ограничавају права пробних возача.
„Да ли је добро решење што они не смеју да управљају возилима од 23 часова до 6 ујутру, не знамо. Не знамо ни да ли би можда било боље да та забрана важи од 22 или од поноћи. Можемо да нагађамо, али веродостојних истраживања на ту тему једноставно нема. Што се тиче самог обрасца пробне возачке дозволе, мислим да је добро решење да се они избаце из употребе и да се уместо њих у класичан образац возачке дозволе (на пластичну картицу) уписује одговарајући код који ће указивати на то да возач има статус пробног возача“, сматра Окановић.
Осврнуо се и на предлог увођења алко-брава у возила, уређаја који онемогућавају покретање возила ако региструју присуство алкохола у кабини аутомобила. Каже да, колико је њему познато, није урађена ниједна темељна анализа утицаја алко-брава на број саобраћајних незгода у Србији, те да због тога нема одговор на њихову ефикасност.
„У државама у којима се алко-брава примењивала уочене су и позитивне и негативне стране тог решења. Мени лично не смета све што на било који начин обесхрабрује возаче да пијани седну за волан, али је питање колико ће алко-браве бити делотворне у пракси уколико се уведу“, додаје он.
„Казне сразмерне примањима“
Више грађана је у својим предлозима изнело идеју да висина новчане казне треба да буде сразмерна висини примања починиоца, изјавио је саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Илић додајући да у институцијама до сада нису званично разматрали ту могућност, али да је ова идеја препозната као интересантна и вредна даљег разматрања.
„Грађани сматрају да поједини возачи упорно понављају исте прекршаје, јер им фиксна казна не представља значајно финансијско оптерећење, нарочито ако имају примања изнад просека. Према њиховом мишљењу, увођење казни у сразмери са примањима могло би имати већи одвраћајући ефекат“, појашњава Илић.
Ипак, Дамир Окановић каже да у Србији није применљиво да се казне одређују сходно примањима учесника у саобраћају, јер се, како наводи, на нашим путевима могу срести „лица која управљају возилом чија је вредност већа од 100.000 евра, а званична примања су им 50.000 динара“.
Говорећи о предлозима грађана, Милан Илић истиче да грађани захтевају строже казне за оне који су више пута понављали тешке прекршаје, али и да инсистирају на побољшању саобраћајне инфраструктуре и унапређењу саобраћајне сигнализације.
С друге стране, иако је Влада Србије 2023. године усвојила Стратегију безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије 2023-2030, са припадајућим Акционим планом, Дамир Окановић сматра да је мало тога спроведено у пракси.
„У та два документа веома је јасно и прецизно наведено шта треба урадити у наведеном периоду како би се број погинулих преполовио, а број погинуле деце свео на нулу. Међутим, веома мали број мера које су одређене Акционим планом јесу спроведене у стварности. Као најважнију меру Стратегија одређује унапређење система саобраћајног образовања и васпитања у образовном систему Републике Србије. Иако је то истакнуто као најважнија мера, ништа на том пољу још није урађено“, закључује Окановић.
БОНУС ВИДЕО:
