Početna » О РОМАНУ “СВЕТА ЉУБАВ” МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА”

О РОМАНУ „СВЕТА ЉУБАВ“ МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА“

„Завод за уџбенике и наставна средства“ , Београд, 2013.

од Паланка данас
0 Коментар

Роман Милована Витезовића „Света љубав“ , како је у поднаслову и истакнуто, је повест о љубави краља Јована Владимира и принцезе Теодоре Косаре. Главни јунаци ове приповести су Јован Владимир, српски краљ Зете, и принцеза Теодора Косара, кћер самозваног краља Самуила.



Жанровски гледано, ово дело је превасходно поема о љубави зато што се налази на граници поетског и приповедног остварења. То је архетипска прича јер се налази у средишту једног од најзначајнијих остварења старе српске књижевности – „Летописа попа Дукљанина“, а у исти мах садржи и елементе народне легенде.

У овом делу већ у уводним поглављима истакнуте су унутрашње, духовне особине краља Јована Владимира, јер се наводи да је он био одважан и храбар, благотворан и добромислен, и те његове моралне врлине чине његов портрет јединственим и изузетним, док су физичке црте стављене у други план. За роман „Света љубав“ је карактеристично уплитање митских елемената у романескну фабулу.

Тако, предоминантна је митска слика о Самуилу и змијама. Наиме, у овом делу романа описано је како су становници српске краљевине Зете уморени страшном смрћу од змија које су шиштале и палацале. Лик Теодоре Косаре уводи се тек на половини романа. За њу се каже да је „лепотом била без премца“, „очију крупних као кестенови“, „племенита“.

Откако је упознала краља Јована Владимира, принцезу Теодору Косару обузео је „велики немир, да се сва у њега претворила“. Елементи народне легенде у овом роману огледају се, између осталог, и у томе што је српски народ Зете почео да верује како је краља Јована Владимира, у младости, као краљевића, кад је једном уснуо у планини, вила пољубила, чиме га је зачарала да се другом не ожени, а виле се не удају и не краљују.

По том веровању, зачараног краља Владимира може отчарати само пољубац девојке лепше од виле. Зашто се роман зове „Света љубав“? Наиме, краљ Јован Владимир у једном тренутку каже: „Бог је љубав. И колико више волимо – више смо у стању да праштамо.“ Затим, кроз роман се више пута провлачи као лајтмотивска формулација тврдња да је љубав Бог. „Кад су им се тела сјединила, осетили су да су им се потпуно сјединиле душе.“

Ова књига која се одликује мешавином жанрова јер садржи елементе хагиографије, хронике и народне легенде плени читалачку пажњу јер твори дубоку, занимљиву и узбудљиву поему о неким давно заборављеним људским вредностима као што је љубав у свој својој узвишености, племенитости и врлини.

Драгана Прица




Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept