Савиндан (или Дан светог Саве) је празник СПЦ који се слави 27. јануара (тј. 14. јануара по старом календару) а којим се обележава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепоскопа српског.
Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словом – Свети Сава, први архиепископ српски. Један је од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу.
На овај дан, Свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се обележава успомена на његов живот и дело. Упокојио се у понедељак 14. јануара 1236. године, у граду Трнову у Бугарској.
До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XИX века је спевана позната Химна светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје школска слава у Србији. Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут. После полувековне забране, поново се наставило са прослављањем Светог Саве као школског патрона.
Народни обичаји и симболика
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, Свети Сава се сматра вучјим пастиром. Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смела стока терати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смело радити са сечивом. Бритве нису отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нису смеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.
Још једно веровање је да на овај дан лењост није дозвољена.
Верује се и да дешавања на његов дан указују каква је година пред нама. Верује се да овај светитељ може да умири море и олује као и да створи воду из камена.
Можда и најјаче веровање је оно да је лош знак ако на Светог Саву грми и да ће се сигурно нешто рђаво десити, пошто су удари громова изузетно ретка појава зими.
О грмљавини на Светог Саву говори се и у народној песми „Почетак буне на дахије“.
Исто тако постоји и веровање да сунчан дан на Светог Саву доноси благостање и срећну и родну годину.
По обичајима, домаћице Савиндан треба да искористе за све битне кућне послове, чак је пожељно да се обави велико спремање.
Сматра се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, макар неку нову песму, јер ће се у супротном улењити и неће довољно напредовати целе године.
