Дејан Владиковић, хидрометеоролог РХМЗ, каже за РТС да су обилне падавине будућност Србије. Напомиње да ће неколико наредних дана без кише утицати да се ситуација потпуно смири. Међутим, упозорава и на опрез наредне седмице, јер стиже јак циклон из Италије. Ратко Ристић, професор Шумарског факултета, истиче да на територији Србије има 11.500 бујичних токова и да је практично угрожена читава територија јужно од Саве и Дунава где год је брдско-планински рељеф.
– На свим дотоцима, ту пре свега мислим на Тамнаву и Kолубару с осталим притокама, водостаји су сада у опадању. Једино је на доњем току Kолубаре при ушћу код Обреновца, ту имамо још подоста, водостај који ће проћи без проблема – наводи хидрометеоролог Владиковић за РТС и додаје да ћемо имати неколико наредних дана стабилних, без кише и с порастом температуре, што ће утицати да се потпуно смири ситуација.
Упозорење: Стиже циклон из Италије
Међутим, Владиковић упозорава да следеће недеље морамо бити опрезни, јер поново иде јак циклон из Италије оним истим пределима као и ових дана.
– Ићи ће мало јужније преко Тиренског мора и преко Барија. Значи ухватиће тај јужни део. Биће изложена Албанија, Грчка и само по ободу постоји могућност, ми ћемо то пратити за слив Јужне Мораве код нас. Тако да од среде, свако поподне, постоји могућност за пљускове с умереном количином – наводи он.
Прети ли водостај из Хрватске и БиХ?
Што се тиче осталих водотокова, истиче да је узводно била веома лоша ситуација у Хрватској на реци Kупи и Kорани и у западној Босни на Уни и Сани и проглашена су ванредна стања.
– Велика количина иде ка нама, али има простора у реци Сави, код Шапца је данас превазиђена редовна и остаће изнад редовне неких 30 центиметара, неће ићи ка ванредној одбрани. Због падавина у западној Мађарској, Словачкој и Чешкој стиже пораст у Дунав, али ништа алармантно. Само ће код Новог Сада имати изнад границе редовне одбране од поплава – објаснио је хидрометеоролог.
Указује и да су обимне падавине наша будућност и да стручна јавност годинама упозорава на то када се видело да су ефекти климатских промена веома драстични.
Бујични токови у Србији
– Имамо 11.500 бујичних токова на територији Србије. На територији Београда има 200 тих бујичних токова. И широм Србије могу да се десе бујичне поплаве, које су иначе природне катастрофе и ми сваке године нажалост имамо по нешто – упозорава професор Ратко Ристић.
Додаје и да сада није било неких већих проблема, сем изливања кишне канализације на територији Новог Сада и у Kоцељеви. Међутим, наводи да традиционално имамо неке ризичне сливове, као што су реке Јадар, Топчидерске реке, Kолубаре.
Решења
Постоје, каже Ристић, краткорочна и дугорочна решења и треба да будемо стално суочени с ризиком од поплава.
– Сваке године треба да се трудимо да све регулације и сва корита водотока кроз насељена места буду апсолутно чисти. Да се у приобаљу не одлаже ђубре и да с не допусти било илегална, било легална градња, јер сви ти објекти могу да спречавају нормално отицање воде – наводи професор.
Истиче да смо као систем заказали у уређењу брдско-планинских сливова који су најкритичнији и да би ту требало да се бавимо интензивним пошумљавањем, терасирањем терена, применом противерозивних мера. Указује и да у градовима који се шире имамо више асфалта и нема упијања, па сва вода отиче и утиче у канализационе система.
– Ту је једини лек да се повећа пречник цеви којима се евакуише та вода што захтева врло скупе и обимне грађевинске радове – наводи Ристић и процењује да су Србији на годишњем нивоу, што се тиче бујичних токова, неопходна улагања од 40 до 50 милиона евра.
– Требало би акценат ставити на те биотехничке и биолошке мере у вршним деловима сливова. Такође, треба апеловати и на локалне самоуправе да раде свој део посла. Да имају ажурне, оперативне за одбрану од поплава на водотоковима другог реда и покушају да инсталирају системе за рано обавештавање – наглашава професор за РТС.
