На овом списку, тренутно се налази 150 налога за које је утврђено да не послују у складу са Законом о електронској трговини.
Електронска трговина последњих година бележи снажан раст, а 2020. година донела је посебно велики скок у обиму промета. Међутим, са растом легалних трговаца порастао је и број оних који послују мимо закона и етичких норми, нарочито на друштвеним мрежама попут Фејсбука и Инстаграма.
Како је раније за наш портал рекао правни саветник из НОПС, Марко Драгић, трговац који своју продају врши путем интернета, у обавези је да на видном и доступном месту назначи: Пословно име, адресу седишта, контакт податке, матични број (МБ), порески идентификациони број (ПИБ), детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове.
Само трговци који испуњавају све ове услове послују у складу са законом и куповина код њих сматра се безбедном.
Проблем за потрошаче
Удружење за заштиту потрошача (НОПС) свакодневно добија све већи број притужби на куповину преко друштвених мрежа од нерегистрованих продаваца. Проблем је што се у тим случајевима Закон о заштити потрошача не може применити, па потрошачким организацијама остаје једино да купце упуте на самосталне судске поступке, преноси Блиц.
Списак трговаца под сумњом
Удружење за заштиту потрошача Војводине (УЗПВ) спровело је проверу дела трговаца на друштвеним мрежама и утврдило списак оних за које постоји сумња да не послују у складу са прописима. Ипак, из УЗПВ-а напомињу да листа није коначна нити представља репрезентативан узорак трговаца који раде „на црно“, као и да се не односи нужно на оне на које потрошачи најчешће подносе приговоре.
Комплетну листу можете погледати на страници портала Потрошач.
БОНУС ВИДДЕО:
