Обнова прехрамбеног суверенитета представља главни циљ нове Десетогодишње стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије, која ће важити до 2034. године. Експертски нацрт овог документа ускоро ће бити представљен јавности, а предвиђа низ мера усмерених на унапређење домаће производње хране и положаја села.
Како је за Радио-телевизију Србије изјавила проф. др Татјана Бранков, ауторка стратегије и посебна саветница министра пољопривреде, новине које ће овај документ донети укључују увођење зелених стипендија за децу са села, школске ужине са домаћих фарми, системску контролу цена хране, као и значајно већа улагања у рурални развој.
Професорка Бранков, са Економског факултета у Суботици, навела је да се у наредном периоду очекује јачање најслабијих карика српске пољопривреде – пре свега свињарства, млекарства и производње инпута. Србија ће, како истиче, радити на обнови прехрамбеног суверенитета подстицањем иновација, трансфера знања и убрзаним усклађивањем са аграрним прописима Европске уније.
Један од приоритета нове стратегије је и промена начина субвенционисања. Према речима професорке Бранков, тренутно се чак 88 одсто аграрног буџета издваја за директна плаћања, док се за мере руралног развоја улаже свега неколико процената. У 2023. години, тај удео је износио само 3,6 одсто. Стратегија препоручује повећање ових улагања на 15 одсто у наредне три године, са циљем да до 2034. године достигну ниво од 30 одсто, што је у складу са препорукама Европске уније.
Посебан акценат стављен је на младе у селу и подстицаје који ће задржати младе генерације у пољопривреди. Планирано је увођење зелених стипендија за децу регистрованих пољопривредних произвођача, које ће се додељивати за школовање у областима попут агрономије, ветерине и агроекологије. Циљ је очување континуитета породичних пољопривредних газдинстава.
Такође, уводи се шема школских ужина, кроз коју ће се у школама обезбеђивати свеже воће, поврће, млеко и месо искључиво са домаћих фарми. Овом мером се, поред унапређења прехрамбених навика код деце и омладине, настоји и да се смање вишкови хране на домаћем тржишту. Програм ће обухватити и едукативне радионице за ученике, како би се од најранијег узраста развијала свест о здравој исхрани.
Једна од значајних новина коју стратегија предвиђа је увођење институције омбудсмана за храну, који би имао улогу у контроли цена и заштити потрошача. Како је истакла професорка Бранков, реч је о моделу инспирисаном позитивним искуствима из других земаља – попут Израела, Хрватске и Мађарске – које су увеле системске механизме праћења и ограничења цена основних животних намирница.
Поред тога, очекује се и почетак рада нове лабораторије за контролу квалитета млека, као и јачање контроле увоза путем строжих прописа из области безбедности хране. Према речима Татјане Бранков, нови кабинет на челу са министром Драганом Гламочићем већ је покренуо процесе усмерене ка ограничавању увоза у корист домаћих произвођача.
