Наредба коју је донело Министарство заштите животне средине о мерама поступања у циљу уништавања и спречавања даљег ширења унете алохтоне дивље врсте Хераклеум сосновски (Heracleum sosnowskyi), препознате као једне од најопаснијих страних биљних врста због свог инвазивног карактера и потенцијалне опасности коју представља за биодиверзитет и људско здравље, од данас ступа на снагу.
Ова биљна врста је недавно откривена у Панчевачком риту, у близини Ковилова, непосредно уз канал.
Како је објављено у Службеном гласнику, свим власницима и корисницима пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта на подручју београдске општине Палилула, наложено је да на својим катастарским парцелама КО Ковилово примењују механичке и хемијске мере у циљу уништавања и спречавања даљег ширења алохтоне дивље врсте Хераклеум сосновски.
У механичке мере спадају редовно кошење или уситњавање и уклањање биљне масе, вађење целих биљака чупањем корена тамо где је то могуће, уклањање цвасти пре формирања семена и њихово одлагање, док хемијске мере подразумевају примену регистрованих средстава за заштиту биља (хербицида), у складу са Законом о средствима за заштиту биља и Правилником о условима и начину примене средстава за заштиту биља, којима се не угрожавају живот и здравље људи и животиња и животна средина.
Како би се спречило ширење ове биљне врсте приликом извођења мера уништавања, наглашано је да је забрањено изношење биљног материјала са идентификованих парцела – надземних и подземних делова цвасти и семена, као и земљишта (са биљним остацима и семеном).
При реализацији уништавања, обавезна је и примена адекватне опреме, у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду.
У наредби је истакнуто и да Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са Институтом за заштиту биља и животну средину врши праћење стања и оцену очуваности природе и степена угрожености дивљих врста, њихових станишта и станишних типова на локациј, као и да пружа стручну помоћ и даје смернице у спровођењу мера.
Додаје се и да инспектор за заштиту животне средине налаже и надзире примену мера уништавања и спречавања даљег ширења ове биљње врсте.
Министарка заштите животне средине Сара Павков изјавила је данас да је ресорно министарство у сарадњи са са ЈП „Србијашуме“, Институтом за заштиту биља и животну средину и Заводом за заштиту природе Србије, већ спровело прву фазу уклањања ове врсте са површина у Панчевачком риту, како би се спречило ширење на околне парцеле.
„На основу наредбе ће бити спроведена и друга фаза, хемијско сузбијање. Наредбом уведимо обавезу власницима и корисницима пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта да на својим парцелама примењују предвиђене мере“, рекла је она.
У саопштењу министарства се истиче да је Павков нагласила да је сигурна да ће се и друга фаза уништавања завршити успешно и да ће се уклонити и спречити ширење ове инвазивне врсте.
„Како би се спречило ширење ове врсте, приликом примене мера уништавања, забрањено је изношење биљног материјала са идентификованих парцела, надземних и подземних делова цвасти и семена, као и земљишта са биљним остацима и семеном унете дивље врсте. Републички инспектори заштите животне средине ће налагати и надзирати примену мера, а Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са Институтом за заштиту биља и животну средину прати стање и оцењује очуваност природе и степена угрожености дивљих врста, њихових станишта на локацијама у Ковилову, пружа стручну помоћ и даје смернице у њуховом спровођењу“, навела је она.
Министарство заштите животне средине објавило је раније да је алохтона врста Херацлеум сосноwскyи изразито велика биљка, од 100 до 300 цм висине, и да је двогодишња или вишегодишња. Листови су јој велики, издељени, док су цветови најчешће беле боје, и да иако цвета и плодоноси само једном у току животног циклуса, продукује велики број семена.
Пореклом из Азије (са Кавказа), врста је од 60-их година прошлог века гајена у земљама бившег Совјетског савеза као медоносна и биљка за исхрану домаћих животиња, али када је ова технологија напуштена почела је да се неконтролисано шири. Највеће популације су присутне у Летонији, Естонији, Литванији и Русији, али је локално присутна и у Пољској, Чешкој и Мађарској.
Министарство заштите животне средине у сарадњи са ЈП „Србијашуме“, Институтом за заштиту биља и животну средину и Заводом за заштиту природе Србије, започело је почетком месеца активности на сузбијању ове дивље врсте на подручју Панчевачког рита.
БОНУС ВИДЕО:
