Србија ће имати пет постројења за прераду грађевинског отпада у пет региона до краја 2027. године, најављује Мира Раденовић Бојић, државна секретарка Министарства за европске интеграције, у разговору за Блоомберг Адрију, а већ наредне године кренуће реализација набавки мобилних дробилица за дробљење и прераду грађевинског отпада у Новом Саду, Нишу, Ваљеву, Сомбору, Смедереву, Инђији и Крагујевцу.
„Србија ће у наредне две и по године добити један уређени систем управљања и третирања грађевинским отпадом. Постројења ће бити у пиротском и сремско-мачванском региону, Суботици, Ужицу и Ваљеву“, најављује Раденовић Бојић и додаје да је вредност овог пројеката 7,5 милиона евра, од чега се 5,5 милиона евра финансира средствима Европске уније.
„Ови градови продукују по неким прорачунима Министарства за заштиту животне средине између 24.000 и 52.000 тона отпада годишње. Ми смо већ кренули у реализацију, а на градовима је да обезбеде и опреме одређену инфраструктуру“, истиче она.
Укратко, уколико све буде било по плану, шљунак, дотрајала дрвна грађа или бетон, уместо на дивљој депонији право ће у погон за обраду, након чега ће постати нови материјал за градњу.
„Идеја је да се највећа количина тог отпада искористи. Процене су да је 75 одсто садржаја грађевинског отпада заправо ископ од земље, који се након рециклаже може користити за прекривку депонија или атарске путеве, а да је око 12 – 25 одсто грађевински материјал (шут, бетон, плочице) и остатак су дрво, метали“, истиче она.
Када је реч о бетону, каже Раденовић Бојић, након рециклаже он може да се користи као сировина, у цементарама пре свега, мада и за путарску индустрију у асфалтној бази.
„Европа је своје цементаре раније припремила за прелазак на нискокарбонску производњу, па користе већ неко време грађевински материјал који је већ коришћен за производњу цемента“, каже она.
