Скупштински Одбор за пољопривреду је на данашњој седници препоручио влади и надлежним министарствима да се обезбеде додатна средства за обнављање нашег сточарства. Одбор је донео закључак којим одбор препоручује после јавног слушања одржаног 12. јула на тему: Пољопривредна политика – праведна расподела средстава подстицаја у планирању наредног аграрног буџета да се обезбеде додатна седства у разделу Министарства пољопривреде, Управе за аграрна плаћања ради ефикасније исплате подстицаја планираних Законом о подстицајима и Уредбом о расподели тих подсгицаја.
Одбор препоручује и да 35.000 динара плус 5.000 динара из разговора у Кисачу (између представника Владе и појединих пољопривредних удружења новембра 2023.године) не буде табу тема да се та права остваре. Препорука је да тај хектар буде покривен условним грлом, засадима воћа или поврћем. Како је речено, после јавног слушања Одбор и даље остаје при ставу да наша пољопривредна производња треба да буде намењена развоју нашег сточарства и прерађивачке индустрије. Када је реч о другој тачки седнице на којој је планирано Разматрање информација о раду Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за период од 1. јула до 30. септембра прошле године, одлучено је да се одложи и одржи када тој седници буду могли да присуствују и други стручни представници, како би се детаљно анализирала прошла година. Уколико буде завршен и извештај за први и други квартал ове године, и он ће, како је рекао председник овог одбора Марјан Ристичевић, бити разматран на истој седници. Ристичевић је рекао да предлог да субвенције за ратарску производњу условом “покривеност сваког хектара сточним грлом” има за циљ да подстакне и тако повећа сточарску производњу, али и спречи јефтин извоз житарица и увоз меса и млека. “Ратарска мера 35.000 плус 5.000 да буде повезана са воћем и поврћем и стоком, али не нужно, могу да купе и семе. Проблем је што су постале доминантне стране семенарске куће, домаћа поризводња није везана за домаћа семена. Њима нико не брани да од субвенције купе и семе. Ипак, неколико удружења на последњем јавном слушању инсистира да буде баш семе, што нам говори да ће то бити за стране семенаре, а то отвара простор за увоз меса и млека.
Нема производње меса и млека, већ доминантно извоз житарица”, рекао је Ристичевић. Биљна производња ће ускоро постати талац украјинске политике, додао је Ристичевић, јер је та земља принуђена да продаје житарице јефтино, и не можемо да натерамо ЕУ да српску житарицу плате по вишим ценама. “Према томе цене ће бити идентичне и прети да ћемо бити као Украјина и да ћемо губити огроман новац и отворити увоз меса и млека. Неки наши пољопривредници ће онда да траже да забранимо тај увоз, а то нема ефекта као производња меса и млека. Говори се о Холандији као успешној пољопривредној земљи али она има 3,5 грла по хектару, а ми три пута мање”, рекао је Ристичевић. Ако будемо оријентисани само на биљну поризводњу, додаје, ако не повежемо хектаре са условним грлима у сточарству, аутоматски еутаназирамо пољопривреду. “Пољопривреду сам научио од мог оца, они су биљну производњу увек повезивали у сточарству. Враћали стајско ђубриво, без њега деградирамо земљиште”, рекао је Ристичевић. Народни посланик посланичке групе СНС Милија Милетић рекао је да је у области пољопривреде у нашој земљи у највећем проблему сточарство, без којег, како је рекао нема развоја пољопривреде. “Без сточарства нема развоја ни осталих видова пољопривредне производње. Сваки хектар треба да буде везан и за сточарство. Такође, људи који се баве ратарством су велики радници, који обрађују велике површине, раније смо имали лимит за субвенције од 20 хектара, а сада је тај лимит 100 хектара, и долази се у ситуацију да јаки буду још јачи, а мањи још слабији и мање конкурентни. И о томе би требало да се разговара”, рекао је Милетић. Народни посланик посланичке групе СНС Дејан Булатовић поздравио је одржавање јавног слушања 12. јула и рекао да је као мештанин села поносан на све што је овај скупштински одбор постигао кроз само четири седнице.
“Таквих јавних расправа би требало да буде и у будућности, и надам се да Марјан (Ристичевић) то има у виду и да ћемо их имати од јесени. Важно ми је да на некој наредној седници говоримо о временским непогодама, данима имамо преко 40 степени, суше. Надам се да ћемо у наредном периоду говорити о томе како да спашавамо шта је остало, али и за убудуће, јер време ће бити све горе и горе”, рекао је Булатовић. Он је указао на тему односно проблем водоснабдевања, тачније оспособљавања канала. “На неким местима постоје канали, али због неангажованости локалних самоуправа су неупотребљиви. Потребно је да се мало више координирају локалне самоуправе, да им се каже шта је битно, али и да помогнемо што је могуће више. Осим комуникације са овим одбором имамо и министра пољопривреде који и те како разуме шта значи бити пољопривредник”,рекао је Булатовић. Ристичевић је најавио да ће на некој од наредних седница као тачку, односно тему увести и питања екологије, и поручио да уколико је некоме стало до екологије, он на свом примеру нађубравања треба да покаже да му је стало до еколошких мера. Помоћник министра пољопривреде у Сектору за рурални развој Александар Богићевић рекао је да је важна тема у Стратегији пољопривреде и руралног развоја суочавање са климатским променама, али и да се направе критеријуми по којима би се газдинства поделила на мала, средња и велика и тиме другачије и адекватно субвенционисала. “Да по томе имамо механизме, да дајемо свим тим категоријама. Имамо разне фондове за средња газдинства која су већ стабилна и крећу ка већим, али за те мале – мислим да се они изгубе у ширини субвенција и не могу да дођу до субвенција које су им можда недостижне. За мене и човек са једном кравом је пољопривредник, мали, јер можда у том тренутку не може да има више”, рекао је Богићевић. Народни посланик посланичке групе Савеза војвођанских Мађара Јожеф Тобиаш рекао би да Јавно слушање које је одржано требало да донесе неке сменице за аграрни буџет за 2025. годину, поставио питање да ли ће се наставити тај разговор, и нагласио да је неопходно да се испоштују пољопривредни произвођачи и исплати им се све што је до сада договорено.
танјуг
