Ђаци који су ове године уписали дефицитарна занимања имају могућност да од државе добију 5.000 динара месечно. Конкурс, који је расписала Канцеларија за дуално образовање, траје до 20. октобра и на њега могу да се пријаве школе које раде по дуалном моделу и имају образовне профиле који су дефицитарни.
У овогодишњем Конкурсу за упис у средњу школу, објављен је списак са 28 дефицитарних занимања. На листи су се нашли: техничар за металуршке технологије, бравар- заваривач, оператер машинске обраде резањем, ауто-електричар, оператер основних грађевинских радова, полагач облога, столар, посластичар, кувар, пекар, израђивач хемијских производа, обућар, индустријски кројач, модни кројач.
Затим, техничар за израду и одржавање алата, механичар моторних возила, индустријски механичар, монтер телекомуникационих мрежа, декоратер зидних површина, оператер за израду намештаја, трговац, конобар, месар, оператер у прехрамбеној индустрији, возач моторних возила, галантериста коже, механичар текстилних машина, виниоградар- винар.
Влада Србије усвојила је крајем 2023. године Уредбу о подршци дуалном образовању- подршци учењу кроз рад. То значи да ће сви ђаци који ове године упишу смерове који су се нашли на листи дефицитарних занимања примати месечно по 5.000 динара (тај износ примају девет месеци годишње). Новац ће се уплаћивати ученицима преко наменског рачуна који ће бити отворен у Поштанској штедионици.
„Ситуација се полако мења“
Директор Политехничке школе у Суботици Исо Планић, каже да је та школа конкурисала за помоћ државе за дефицитарна занимања. Код њих се школују оператери за израду намештаја и оператери основних грађевинских радова – профили који су проглашени дефицитарним.
„Предати су захтеви, попуњени формулари и конкурисао је 71 ученик за ту врсту помоћи“, рекао је за Еуронеwс Србија Планић и додао да се 140 ученика пријавило за кредите које нуди ресорно министарство, а који се не школују на смеровима који су дефицитарни.
„Ове године повећан је број ученика на геодезији и грађевинарству. Код трећег степена грађевине је осетно повећање броја ђака. Претпостављам да велики утицај на овакву ситауцију има чињеница да су на тржишту рада занати веома тражени и да су примања добра. Једноставно, од заната се данас добро живи. То полако схватају ученици и њихови родитељи и враћамо се занатима“, навео је Планић.
Подсећа да су једно време основни грађевински занати скоро замрли, практично их није било у образовном систему Србије јер није било интересовања за њих.
Закон о дуалном образовању
Ђаци који се школују за дефицитарна занимања по дуалном моделу осим помоћи државе имаће и редовну надокнаду за праксу која им припада по Закону о дуалном образовању. За сваки дан проведен на пракси у компанији добијају 70 одсто минималне цене рада по сату.
Прерачунато у новац то значи да за један дан праксе недељно у компанији (четири дана месечно), добијају на крају месеца 4.500 динара. Старији разреди који имају по два или три дана праксе недељно добијају по 9.000 динара, односно 13.500 динара месечно.
То се односи на минималац од 47.335 динара, односно 271 динар по сату. Од 2025. године, тај износ ће бити већи јер је повећан минималац на 53.592 динара, што је 308 динара по сату.
Дуално образовање реализује се у око 950 компанија широм Србије. Те компаније сарађују са 186 средњих стручних школа, а око 16.000 ученика је прошло кроз овај модел образовања за десетак година колико овај модел постоји.
