Велики проблем представља микропластика – мале, обично микроскопске, чврсте честице направљене од синтетичког полимера. Оне су постојане у животној средини, јер су веома отпорне на (био)деградацију.Микропластика се производи и користи у многим смешама које се стављају на тржиште и као таква назива се „наменски додата“.
Налази се у козметичким производима (производи који се испирају и остају на телу), детерџентима и производима за прање и чишћење, у ђубривима и средствима за заштиту биља, бојама, премазима и мастилу (за професионалну и опшу употребу), хемикалијама које се користе у сектору нафте и гаса, грађевинарству, медицинским производима, медицинским апаратима, суплементима у исхрани и тако даље.
Забрана микропластике у Србији од 2027. године
Забрана микропластике у козметичким производима који се спирају са тела у нашој земљи ступа на снагу 2027. године, речено је крајем јануара на семинару у оквиру УНДП/УНЕП СП пројекта „Даље јачање националних капацитета за управљање ризиком од опасних супстанци кроз цео животни циклус у Републици Србији“.
За остале козметичке производе предвиђени су, такође, прелазни периоди.
Забрана обухвата и детерџенте, воскове, лакове и освеживаче ваздуха, лекове и медицинска средства, средства за исхрану биља, средства за заштиту биља и семе, производе за употребу у пољопривреди и хортикултури , као и грануларна пуњења намењена за синтетичке спортске подлоге. На изузетке од забране примењује се извештавање о микропластици.
Како је наведено на семинару, правилник којим се забрањује микропластика прошао је све процедуре и очекује се да буде усвојен.
Предлог правилника о допунама Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија, садржи одредбе под редним бројем ограничења и забране 78. које се односе на ограничења и забране стављања у промет микропластике и производа/смеша које је садрже.
Конкретно, у једној од презентација наводи се да је забрањено стављање у промет супстанце или смеша ако су микрочестице синтетичких полимера наменски додате у њих ради добијања жељених карактеристика у концентрацији једнакој или већој од 0,01 одсто масеног удела, а дефинисани су и изузеци. Предвиђене су и обавезе снабдевача.
КАЛЕНАДАР ЗАБРАНЕ
од 17. октобра 2027. за козметичке производе које се спирају са тела, уз изузеткеже
од 17. октобра 2028. за детерџенте, воскове, лакове и освеживаче ваздуха, уз изузетке
од 17. октобра 2028. за средства за исхрану биља која су уређена прописима о средствима за исхрану биљака
од 17. октобра 2028. за производе за употребу у пољопривреди и хортикултури, уз изузетке
од 17. октобра 2029. на микрочестице синтетичких полимера које се користе за инкапсулацију мириса
од 17. октобра 2029. за производе који остају на телу, уз изузетке
од 17. октобра 2029. за производе обухваћене прописима којима се уређује област лекова и медицинских средстава, осим ако ови производи не садрже микроперле
од 17. октобра 2031. за средства за заштиту биља и семе третирано овим производима и биоцидним производима
од 17. октобра 2031. за грануларна пуњења намењена за синтетичке спортске подлоге
од 17. октобра 2035. за производе за усне, производе за нокте, уз изузетке.
Употреба микропластике у производима утиче на: емулзификацију, вискозитет, везивање, формирање филма и друго.
За потребе ограничења и забрана утврђене су дозвољене методе испитивања и критеријуми за разградљивост полимера, односно микропластике. Испитивања спроводе лабораторије које примењују начела добре лабораторијске праксе или других међународних стандарда који су еквивалнетни или су акредитоване у складу са стандардом СРПС ИСО/ИЕЦ 17025.
Осмишљен је и Водич за израду прелиминарног инвентара производа са наменски додатом микропластиком и наноматеријалима, који је намењен стручној јавности, надлежним органима ради утврђивања стања и приоритизације мера јавних политика из области заштите животне средине, као и привреди ради идентификације производа који потенцијално могу садржати микропластику или нанопластику.
Како је на семинару рекао секретар Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала Привредне коморе Србије Драган Стевановић, привреда нема много времена да се усклади са новим прописом. Позвао је да се на време размишља на који начин ће се имплементирати забрана микропластике и додао да привредници увек могу да рачунају на подршку удружења, наведено је на сајту ПКС.
Постоје три кључна пута за улазак микропластике у људско тело: удисање, уношење храном (ингестирање) и контакт са кожом.
На основу специфичних истраживања о утицају микропластике на здравље људи, показало се да, на пример честице полистирена у опсегу мањем од 10 микорметара при високим концентрацијама показују хемолитичка својства, односно разарају еритроците у крви, наведено је у једној од презентација одржаним на семинару.
Курир Бизнис/Бизнис.рс
БОНУС ВИДЕО:
