По црквеним канонима славу чине хлеб, колач, умешен с водицом коју је свештеник освештао неколико дана пре славе, кувано жито, свећа од чистог воска који симболизује марљивост и чистоту, црвено вино – крв Христова и мало уља, да се запали кандило. И молитва, пре свега свецу, заштитнику породице, уз изучавање и поређење његовог живота и дела са сопственим.
За славу треба купити већу воштану свећу, која се поставља у свећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, пре сечења колача. Свећа и њен пламен симболизују светлост науке Христове.
Дан пре славе, припрема се славски колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освећене водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог теста (брашно и вода). На централном делу најчешће је украс са симболом ИСХС који значи Исус Христос побеђује.
Славски колач заправо симболише Христа, који је хлеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освештавања означава Христову крв, која је текла из његових рана. Одмах након освештавања, чланови породице узимају по комадић колача, а затим га секу и служе другим гостима уз ручак.
Дан пред славу, припрема се славско жито. Жито се спрема од чистог зрна пшенице у чистој води. Затим се цеди и меље, а ради лепшег укуса, додају се млевени ораси и млевени шећер. Славско жито се затим пребацује у чинију, лепо се обликује и украшава орасима и сувим воћем. Приликом освештавања колача, носи се и жито – у средину се ставља и пали свећица, жито се такође прелива вином у облику крста, а затим се свећица вади. На њено место можете да ставите неки цвет.
Жито прво узимају ћланови породице, а затим гости. Служи се са чашом црног вина и водом.
Према традицији, жито служи домаћица или ћерка, а носи га на послужавнику заједно са чашом вина и чистим кашичицама. Ипак, вино није неопходно, јер је жито њиме већ преливено, па се може носити вода.
Славско жито се кува и приноси у славу Божију и част светитеља који се прославља, за здравље и напредак породице, као и за успоменеу на преминуле претке. Пшеница је у хришћанству симбол вечног живота – смрти или васкрсења, јер када се сеје, зрно пшенице умире и клија, али се из њега рађа нови живот који доноси стоструки род.
У неким крајевима Србије постоји веровање да се жито не спрема за све славе, на пример за славу Светог Архангела Михаила. Међутим, то је нови обичај, јер се некада жито припремало за сваку славу јер се верује да су сви свеци живи.
Славска трпеза
Према старим обичајима слава не мора да подразумева богату трпезу, већ духовну свечаност, што је данас најчешче заборављено. Славска трпеза треба да буде припремљена са љубављу за чланове породице и драге људе. Према традицији, за обред славе потребни су славски колач, жито, свећа и црвено вино, а све остало је чин славља и треба да буде по могућности и жељи.
Према веровању, када се слава прославља средом, петком или за време поста, припрема се посна празнична гозба на којој је главно јело најчешће риба.
