Početna » ОВО СУ СВИ ТРОШКОВИ И ЗАМКЕ НАПЛАТЕ ДУГА У СРБИЈИ-ПРВО МОРАТЕ ДА ПЛАТИТЕ ИЗВРШИТЕЉА

ОВО СУ СВИ ТРОШКОВИ И ЗАМКЕ НАПЛАТЕ ДУГА У СРБИЈИ-ПРВО МОРАТЕ ДА ПЛАТИТЕ ИЗВРШИТЕЉА

Наплата дуга преко извршитеља у Србији често се чини као једноставан пут до правде, али стварност је далеко комплекснија, пуна неочекиваних трошкова и бирократских замки.

Драган из Руме, који је недавно успешно наплатио дуг од 500.000 динара, поделио је своје искуство, откривајући шта се дешава „иза сцене“ извршног поступка. Његова прича јасно показује да многи грађани нису свесни свих корака и трошкова који их чекају.

„Предујам ме шокирао“: Повериоци прво плаћају трошкове

Када је Драган добио правоснажну пресуду, мислио је да је посао завршен и да ће новац одмах лећи на његов рачун. Међутим, први шок је уследио када је морао да плати такозвани предујам за трошкове поступка, који је у његовом случају износио око 70.000 динара. „То ме шокирало, јер сам веровао да дужник сноси све трошкове одмах, а не да ја вадим новац из свог џепа“, каже Драган.

У Србији је уобичајена пракса да поверилац мора унапред да плати трошкове како би извршитељ уопште започео поступак. Ови трошкови обухватају таксе, поштарине, трошкове доставе, као и накнаду за рад извршитеља. Драган је био изненађен и када му је објашњено да су и адвокатски трошкови његова брига, што додатно оптерећује повериоца на почетку процеса.Србија Serbia travel guide

Ко први добија део колача кад се дуг наплати?

Када се, након често дуготрајног процеса, дуг коначно наплати, новац не иде директно повериоцу. Прва средства која се наплате користе се за подмирење трошкова поступка – извршитељских накнада, трошкова доставе, такси и адвокатских трошкова. Тек након тога, на ред долази главни дуг повериоца.

„Када сам коначно видео прву исплату, мислио сам да ћу добити све. А оно — пола оде на трошкове. На крају је остало за мене таман толико да платим кредит који сам подигао за предујам“, присећа се Драган.
Камата: Ко је добија и када?

Једна од честих недоумица тиче се затезне камате. Ако је поверилац унапред платио трошкове поступка, има право на затезну камату на тај износ, рачунајући од дана када је платио до дана када му дужник тај новац рефундира. На пример, Драган је за 70.000 динара предујма, које је платио у марту 2024. године, а добио назад у септембру 2025. године, остварио право на камату већу од 10.000 динара (по стопи од око 10,5%). Овај износ припада повериоцу.

Међутим, постоји важна „зачкољица“: ако поверилац није унапред платио адвоката, већ је адвокат пристао да чека наплату дуга, тада камата на део који иде адвокату заправо припада – адвокату. „Мени је било важно да схватим да камата није увек моја, ако нисам ја платио“, објашњава Драган.

Коначни износ дуга од 500.000 динара, увећан за адвокатске трошкове (око 50.000 динара), извршитељску накнаду (такође око 50.000 динара), те поштарину, доставе и друге „ситнице“, резултирао је тиме да је дужник укупно платио преко 600.000 динара. Драган напомиње да је, иако је на папиру дуг био пола милиона, на крају био у плусу, али не онолико колико је очекивао.

Највеће грешке поверилаца и савети

Драган истиче да су његове највеће грешке биле претпоставка да је извршитељ „магична агенција за брзу наплату“ и незнање о томе да мора сам да покрене многе процесе, укључујући захтев за рефундацију трошкова и обрачун камате. Многи повериоци не траже поврат предујмљених трошкова или не обрачунавају камату на коју имају право, мислећи да се све дешава аутоматски.

„Ако не провераваш, може да ти промакне и да не наплатиш оно што ти следује. Нема аутоматског трансфера“, упозорава Драган.

Закључак је јасан: наплата дуга путем извршитеља се исплати, али захтева време, живце и финансијска средства за почетне трошкове. Повериоци морају бити спремни да унапред покрију трошкове, пажљиво прате сваки документ и буду информисани о свим правима која им припадају. „Извршни поступак“ није једноставан процес, већ „авантура“ пуна папирологије и рокова. Знање је кључно да би се на крају остварила пуна наплата.

БОНУС ВИДЕО:

You may also like