Време је празника и то оних који су међу најлепшима у години. Бадње вече и Божић са собом носе прекрасне обичаје.
Један од њих је и уношење бадњака у кућу. Али, није довољно само га убацити, већ је важно унети га у правом тренутку и поштовати друге обичаје везане за ову радњу.
Домаћин би требало да унесе бадњак и сламу у кућу пре вечере како би осигурао благостање у свом дому. Куцањем на врата, домаћин најављује долазак бадњака, а када се укућани питају “Ко је?”, он одговара: “Бадњак вам долази у кућу”.
Када домаћица отвори врата, поздравља бадњак са “Добро вече, бадњаче”. Домаћин, носећи бадњак, улази у кућу десном ногом преко прага и пожели “Срећно Бадње вече”, а укућани узвраћају са “Бог ти добро дао и среће имао”. У исто време, домаћица сипа жито из сита по домаћину.
Домаћин, носећи бадњак, обилази кућу квоцајући као квочка, док домаћица и деца иду за њим пијучући као пилићи. Обичај је да домаћин ставља орахе у сваки угао куће као жртву прецима. Остали ораси остају у слами испод стола, често се једу са медом, али ораси у угловима се не дирају.
Након уношења бадњака, уноси се и слама, а домаћин или домаћица је разносе по целој кући. Слама се највише ставља на место где ће бити постављена вечера.
Као и код уношења бадњака, особа која носи сламу треба да квоца, а остали да пијучу. На сламу се поставља столњак јер се вечера служи на поду. Столице се износе из куће, а сви седе на слами.
Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Људи су га китили гранама, љубили, преливали су га вином, посипали житом… Деца су палила ватру говорећи жеље за благостањем. Док се ватра џара бадњаком изговара се – колико варница толико парица, колико варница толико среће и здравља, колико варница толико и дечице…
Понекад се уз бадњак уноси и печеница, уз речи “Добро вече, честити ви и Бадње вече”, на што укућани одговарају “Добро вече, честити ви и ваша печеница”.
Након ових обреда, домаћин окади целу кућу и вечеру, упали свећу и тек онда се приступа вечери.
