Температура ће бити изнад просека за ово доба године, без падавина, па је овакве дане могуће звати позним михољским летом, навео је Тодоровић.
„Ово је карактеристично за октобар. Неки пут је то у првој половини, неки пут, неке године, у другој половини. Имали смо и у првој половини месеца неколико дана са натпросечно високом температуром, али је била честа појава облака и киша. Онда то није по дефиницији михољско лето. Подрузмева се да је то један дужи период сувог, сунчаног, стабилног времена са натпросечним температурама, а управо то имамо последњих седам дана“, рекао је Тодоровић за Танјуг.
Додао је да иако следи пад температуре од уторка за неких три до пет степени, и даље ће температура остати два до три степена изнад просечних вредности за ово доба године.
Ево кад почиње пад температуре
„Од уторка, кад почиње тај благи пад температуре, биће нешто облака. Чак понегде може да падне краткотрајна слаба киша, ако је неко примети уопште – али не можемо да се надамо некој озбиљној киши“, рекао је Тодоровић.
Он је указао на то да је просечна температура за почетак новембра 14, а крајем новембра 8 степени Целзијусових.
„Постоји врло брзи пад температуре у октобру и новембру, као што постоји брзи пораст у марту и априлу“, рекао је Тодоровић.
Он је истакао да још не постоји методологија којом би се поуздано могла утврдити прогноза, већ се може говорити о вероватноћи, па је тако вероватноћа да у новембру у нижим деловима падне снег испод 50 одсто.
„Током следећег пада температуре за седам дана, то су 3. и 4. новембар, температура би у нижим пределима, она максимална, требало да буде негде од 8 до 12 степени, што је неколико степени испод просечне и то је једна блага варијанта свежијег времена“, навео је Тодоровић.
Хладна зима једном у две деценије
Он је указао на то да у Србији хладну зиму са великим снежним покривачем имамо на сваких 20 до 22 године.
„Кад се узму подаци,1922. је била та ситуација, 1942, 1962, 1984, 2005. и ако пратимо то понављање, значи не по строгој законитости, можемо да очекујемо да ће нас задестити та хладнија варијанта у једној од три следеће зиме, овој или наредне две“, рекао је Тодоровић.
Додао је да се између две хладније зиме, односно на сваких 10 до 12 година, догађа да једнан период буде знатно хладнији, као што је то било у Србији 2012. године.
Тодоровић је рекао поводом померања сата на зимско рачунање времена да је то заправо право време Србије, а летње рачунање времена је вештачко.
