Становништво Европе убрзано стари, што приморава чланице ЕУ да све више троше на пензије. Док владе желе да подигну старосну границу за одлазак у пензију, неке позивају на флексибилнији приступ, подржан технологијом.
Демографска темпирана бомба у Европи откуцава деценијама. Становништво Европске уније је све старије – више од петине сада има 65 или више година. Очекује се да ће тај број порасти на трећину до 2050. године.
Светска здравствена организација упозорила је прошле године да ће 2024. године број људи старијих од 65 година у Европи први пут премашити број особа млађих од 15 година. Упркос огромном порасту имиграције у последње две деценије, континент и даље треба да привуче довољно радника чији порези могу да покрију растуће трошкове пензија.
Економисти предвиђају да ће до 2050. године на сваког пензионера у Европи бити мање од два радника, у поређењу са садашњих троје. У међувремену, годишњи трошак државних пензија достигао је више од 10% бруто домаћег производа (БДП) у 17 од 27 земаља чланица ЕУ. Свих 17 – осим једног – налази се у западној Европи. У Италији и Грчкој више од 16 одсто БДП-а издваја се за пензије.
Да би решили огроман раст ових трошкова, неколико земаља чланица ЕУ реформисало је своје пензионе системе, укључујући повећање старосне границе за одлазак у пензију. У Француској је, на пример, прошле године било вишемесечних демонстрација због планова да се старосна граница за одлазак у пензију подигне са 62 на 64 године.
Друге европске земље су отишле још даље. Велика Британија, на пример, планира да продужи радни век на 68 од средине 2020-их.
„Холанђани су недавно реформисали свој пензиони систем, али он не остварује зацртане циљеве“, рекао је за ДВ Ханс ван Мертен, професор европског пензионог права на Универзитету у Утрехту. „Не видим потребне реформе у Немачкој. Белгија и многе друге европске земље такође“.
Милиони људи још увек не уплаћују приватне пензије да би повећали своја примања у старости. Ово додатно оптерећује јавне финансије. Подаци „Евробарометра” од прошле године показали су да само 23 одсто становника ЕУ има професионални пензијски план, док је само 19 одсто њих државну пензију допунило приватном. Бројке се знатно разликују међу чланицама Уније.
Одвојено истраживање „Инсуранце Еуропе“ показало је да 39% испитаника не штеди за пензију – овај број је још већи међу женама и радницима старијим од 50 година. А многи који то чине незадовољни су условима штедње.
У марту 2022. ЕУ је увела Паневропски лични пензиони производ (ПЕПП). То је план који омогућава радницима да обезбеде додатну пензију која је у потпуности преносива када се преселе у друге земље ЕУ. План је доступан свима, али није обавезујући.
Међутим, овај план је увела само једна држава – Словачка. „ПЕПП постоји две и по године“, рекао је ван Мертен, „али велики инвестициони фондови кажу да немају капацитет да сами уведу ПЕПП и траже партнере да то учине“.
Према неким стручњацима, проблем је што је ПЕПП превише компликован. ПЕПП се такође сматра непожељном конкуренцијом за инвестиционе фондове као што су БлацкРоцк или Фиделити, чији су највећи клијенти велики холандски, норвешки и немачки пензиони фондови који представљају десетине милиона европских штедиша.
Ван Мертен се залаже за поједностављење и већу флексибилност ПЕПП-а, јер неке земље ЕУ овом пензионом плану не дају исте пореске олакшице као други приватни пензиони фондови.
Међутим, људима је потребна још већа флексибилност када су у питању њихова улагања и старосна граница за одлазак у пензију. Појава нео-брокера као што су Робинхоод, еТоро и Герман’с Траде Републиц, који омогућавају корисницима да управљају инвестицијама путем апликација за паметне телефоне, донекле је заменила многе компликоване пензионе системе у Европи.
Провајдери традиционалних финансијских услуга тврде да апликације за мобилне инвестиције подстичу кориснике да преузму непотребне ризике о којима не знају довољно и који би могли да угрозе њихов дугорочни приход, док заговорници система тврде да је улагање учинио једноставнијим, јефтинијим и транспарентнијим.
У будућности би више влада чланица ЕУ могло дозволити запосленима да део своје државне пензионе штедње улажу директно на берзу, као што је случај у Шведској. Ван Мертен верује да би запослени били више мотивисани да штеде када би имали већу контролу над начином на који се њихова средства улажу.
„Да ли желите да ваша уштеђевина буде зелена? Да ли желите да инвестирате у Израел или не? Нека појединац одлучи. Зашто би то уместо вас требало да одлучују социјални партнери или синдикати?“, упитао је он, мислећи на приватне пензионе планове које не контролишу сами корисници.
Арнауд Хоудмонт из организације „Беттер финанце“ упозорава да ће доћи дан када ће се фокус процеса пребацити са јавних на приватне системе пензијске штедње, али да штедише нису спремне за то. Постоји велика вероватноћа да ће следећа генерација Европљана отићи у пензију знатно сиромашнија и касније од претходних генерација“, рекао је он.
