У Србији велики број запослених обавља послове који захтевају рад и током празника. Исплате дневница које су зарађене за време празничних дана многима стварају недоумице и тим поводом је адвокат Зоран Крнета за МОНДО објаснио која права имају радници.
На почетку разговора за наш портал је објаснио шта се дешава ако државни празник падне у суботу или недељу. На пример, Нова година је државни празник који се празнује 1. и 2. јануара. Адвокат нам је разјаснио шта се дешава ако 1. јануар падне у суботу.
“Ако државни празник падне у недељу, он се помера на први наредни радни дан, што значи да се и у понедељак не ради. У случају кад, на пример, 1. јануар падне у суботу, односно кад 2. јануар падне у недељу, тај 2. јануар се помера на први наредни радни дан, односно не ради се у понедељак“, започео је разговор за МОНДО адвокат Зоран Крнета.
Такође нам је образложио и шта се дешава ако 1. јануар падне у недељу.
“Нерадан је и понедељак, пошто је 2. јануар, али је нерадан и уторак, односно први наредни радни дан на који се преноси празник за дан 1. јануар”, казао нам је.
Следеће године се Сретење, односно Дан државности празнује у суботу и недељу, 15. и 16. фебруара, што значи да ће и понедељак бити нерадан јер један дан празника пада у недељу и онда се не ради првог наредног радног дана.
Исплата дневница за рад током празника
Адвокат Зоран Крнета је прецизирао како се исплаћују увећане дневнице током државних празника уколико први и други дан празника падну на суботу и недељу. Напоменуо је да се рад током празника плаћа без обзира на то да ли је пао на суботу или недељу.
“Постоји једно мишљење Министарства рада из 2015. године баш на ту тему, а које каже да се за рад на празник, који се празнује два дана по Закону, плаћају две увећане дневнице. У случају да, на пример, 1. и 2. јануар падну у суботу и недељу, као што сам рекао, не ради се и понедељком. Ако запослени ради сва три дана, добиће две увећане дневнице“, испричао је за МОНДО.
Саговорник је навео и да ће запосленом бити исплаћене две дневнице иако је радио “само” 1. и 2. или 2. и 3. или 1. 3. јануара. Такође је навео и да ће му бити исплаћена једна увећана дневница без обзира на то да ли је радио 1. или 2. или 3. јануара.
Да ли запослени има право да каже да не жели да ради празницима?
Многи запослени се питају да ли имају право да одбију да раде током празника. Адвокат је за наш портал навео да је послодавац тај који доноси одлуку да ли се током празника ради или не, да ли ће да се ради пуним капацитетом или смањеним. Такође је послодавац тај који одлучује које службе ће радити и који запослени.
“Запослени су дужни да раде и не могу да одбију да раде током празника јер је то њихова радна обавеза. Послодавац има право да тражи запосленом да ради током свих празника, међутим то се у пракси ретко дешава. Обично послодавац расподели празнике међу запосленима”, рекао је наш саговорник.
Да ли је послодавац дужан да исплати увећану дневницу?
Адвокат нам је објаснио да је послодавац дужан да исплати увећану дневницу запосленима који су радили током празника. Према његовим речима, послодавац запосленом мора да исплати најмање 110 одсто од основице за дане празника.
“То је минимум који мора увећано да исплати, може и више ако тако одлучи. Послодавац не може да донесе одлуку да то не исплаћује јер је то празник и на тај дан по Закону мора да се исплати увећана дневница“, рекао је.
Открио је за портал МОНДО и шта запослени може да уради уколико му послодавац не исплати увећану дневницу.
“Запослени може да поднесе пријаву инспекцији рада која ће наложити послодавцу да исплати разлику дневнице ако није исплатио пуну и може да поднесе тужбу надлежном суду да тражи разлику зараде и камату за цео тај период. У случају да се запослени одлучи на те кораке треба да зна да то не може да буде услов за добијање отказа”, казао је саговорник.
Напоменуо је и да је важно да се зна да Закон познаје државне и верске празнике.
“За верске празнике не важи да се празник преноси на први радни дан уколико падне у недељу. То важи само за државне празнике. Ускрс увек пада у недељу, то је јасно, али Божић се мења, он може да падне и у недељу и тад се не преноси на понедељак”, закључио је разговор за МОНДО адвокат Зоран Крнета.
мондо.рс
