Поред услуге смештаја у сеоском туризму, значајан извор прихода за домаћинство представља и припремање и услуживање хране која је произведена у домаћинству, односно коју је давалац услуге претежно сам произвео. Ова услуга у сеоском туристичком домаћинству подразумева припрему хране на традиционалан начин од аутохтоних пољопривредно-прехрамбених производа и бухвата производе који се добијају традиционалним поступцима обраде земље, односно традиционалним поступцима прераде тих производа.
На пример, то су старе сорте ратарских и повртарских биљних врста, као и старе сорте воћа, а од прерађевина то су кобасице, сиреви, пецива, колачи, прерађевине од воћа од поврћа итд. За ове производе често се користе и други изрази као што су домаћи и традиционални производи.
За разлику од савремене пољопривредне производње и прераде пољопривредних производа, овај тип производње темељи се на аутентичном начину обраде земље, аутохтоним биљним сортама и расама домаћих животиња, пуно више људског рада, минималном коришћењу хемијских средстава, домаћем семену и садном материјалу, коришћењу традиционалних поступака прераде, као и коришћењу природних зачина и додатака у процесу прераде. Приноси производа традиционалне пољопривреде су много мањи у односу на конвенционалну пољопривредну производњу, а производња прерађевина захтева пуно више времена.
С друге стране аутохтони пољопривредно- прехрамбени производи су укуснији и цењенији међу потрошачима и најчешће се вежу за одређену регију, што је важан чинилац посебности туристичке понуде. Аутохтони пољопривредно прехрамбени производи су значајни јер се њиховом производњом остварује додатна вредност у односу на сличне индустријски произведене прехрамбене производе. На основу додатне вредности на тржишту постижу вишу цену, док потрошачи имају додатну сатисфакцију њиховом потрошњом. Производњом и продајом аутохтоних прехрамбених производа подстиче се развој руралних подручја, уз очување националног идентитета, и обогаћује понуда региона.
Аутохтони пољопривредно-прехрамбени производи, кроз повећање њихове вредности, могу постати важан извор дохотка и запослености за велики број домаћинстава. Важна је културна димензија ове производње, јер се на тај начин традиционални производи чувају од заборава што јача идентитет целог подручја. Производња аутохтоних пољопривредно-прехрамбени производа најчешће је организована у пољопривредним домаћинствима и углавном се ради о малом обиму производње, намењеном за потребе домаћинства, док се део који преостане износи на тржиште, односно пласира кроз туристичку понуду.
Потрошачи домаће производе доживљавају свежијим, укуснијим и природнијим. Међу најчешће спомињаним предностима аутохтоних пољопривредно-прехрамбених производа наводи се да су здравији и природнији односно да су произведени без или уз смањену употребу хемијских средстава. Затим, као важна одлика ових производа, наводи се већи квалитет и бољи укус, те њихова изворност. Уз еколошку и гурманску вредност, потрошачи од њих очекују и емоционалну вредност, тако да ти производи треба да подсећају на подручје у којем су настали. Потрошачи аутохтоних пољопривредно-прехрамбених производа сматрају да ови производи имају већу вредност у односу на производе конвенционалне пољопривреде, због чега су они спремни да плате већу цену.
Значајно је навести да је цена пољопривредно-прехрамбених производа који се пласира путем руралног туризма већа од цене истих производа у малопродаји. Уколико се промовише аутохтони прехрамбени производ познатих карактеристика који је везан за одређени локалитет потрошач мора да буде сигуран да ће увек добити производ истих органолептичких својстава и да неће бити варирања квалитета, односно да ће доласком на жељену дестинацију у којој се одвија сеоски туризам моћи да конзумира аутохтоне прехрамбене производе који су карактеристични за то подручје и због којих се можда и одлучио да баш ту проведе свој одмор. Коришћен Приручник за рурални туризам, група аутора
ПССС Смедерево
Биљана Николић
