У времену када је свакодневна борба за радно место и сигурну егзистенцију све присутнија, многи запослени занемарују оно што би требало да им буде темељно познато – своја права на раду. У Сремској Митровици, али и широм Србије, и даље су присутни случајеви где послодавци користе незнање запослених да би избегли законске обавезе. Да би се такве ситуације предупредиле, стручњаци и синдикати апелују: сваки радник треба да се упозна са важећим Законом о раду, јер му то знање може помоћи да заштити своја права и достојанство на радном месту.
Радно време и прековремени рад
Према Закону о раду Републике Србије који је важећи у 2025. години, пуно радно време износи 40 часова недељно. Ипак, општим актом послодавца може бити утврђено и краће радно време, али не краће од 36 часова недељно. Сваки ангажман испод пуног радног времена сматра се непуним радним временом.
Све преко 40 часова недељно сматра се прековременим радом, који се може захтевати само у изузетним ситуацијама: када наступи виша сила, нагло повећање обима посла или други хитни случајеви. У таквим случајевима, запослени не може радити више од 8 прековремених сати недељно, а укупно радно време (укључујући и редован рад) не сме прећи 12 сати дневно.
Право на одмор
Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на 30 минута одмора у току радног дана. Ако радни дан траје између четири и шест сати, одмор мора трајати најмање 15 минута, док се за рад дужи од 10 сати дневно одмор повећава на најмање 45 минута.
Важно је напоменути да се одмор у току рада не може користити ни на почетку ни на крају радног времена, а сам одмор се урачунава у радно време.
Годишњи одмор
Право на коришћење годишњег одмора стиче се након месец дана непрекидног рада код истог послодавца. Минимум годишњег одмора који закон гарантује је 20 радних дана, а то право не може бити ни ускраћено ни замењено новцем, осим у случају престанка радног односа.
Дужина годишњег одмора може бити увећана на основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме, као и других критеријума дефинисаних уговором или општим актом. Празници који падају током годишњег одмора не рачунају се у број дана одмора, а у случају привремене спречености за рад (због болести), коришћење одмора се прекида и наставља по престанку спречености.
Увећања зараде
Запослени има право на увећану зараду у следећим случајевима:
Рад на дан празника: најмање 110% основне зараде
Ноћни рад (ако није већ обрачунат у основној заради): најмање 26%
Прековремени рад: најмање 26%
Минули рад (за сваку годину рада код послодавца): најмање 0,4% по години
Уколико запослени истовремено испуњава више основа за увећање, проценти се сабирају, а основицу чини основна зарада уговорена у складу са законом и правилницима послодавца.
Плаћено одсуство
Запослени има право на плаћено одсуство до пет радних дана годишње у случајевима као што су: склапање брака, порођај супруге, тежа болест члана уже породице, и други случајеви предвиђени интерним актима послодавца.
Додатно, закон предвиђа још:
Пет радних дана у случају смрти члана уже породице
Два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви
Члановима уже породице сматрају се: брачни друг, деца, браћа и сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
Без обзира на оптерећеност свакодневним пословним обавезама, сваки запослени у Србији треба да уложи време у упознавање са Законом о раду. Тиме се не само штити од могуће злоупотребе од стране послодавца, већ и јача лична сигурност у радном односу. Информисан радник – заштићен радник!
