Некрштени дани обухватају време од Божића до Богојављања. Тих дана, верује се у народу, земља је отворена да мртви излазе, а заједно са њима ђаволи и разни други демони. Основа овог веровања може да буде библијска, јер то је период од Христовог рођења до крштења. Некада су по селима и градовима на све стране ишле маскиране поворке које су представљале разне караконџуле и мртве предке.
У ово време иду и поворке „коледара“, „сировара“ и друге. Kоледари су се маскирали у „дедове“, „бабе“, „младожењу“ и „младу“. Деда се посебно накарадно облачио и имао најсмешнију маску са брадом и брковима од вуне и обично је предводио поворку која се кретала од куће до куће и тражила прилоге: сланину, јаја, брашно, млеко, ракију и вино, које после сви заједно поједу и попију.
У то време, жене не преду, а могу да плету. Напољу се не оставља ништа бело, а нарочито се не оставља дечије рубље, јер су свуда урокљиве и зле очи које могу да ношкоде деци. Kрије се и светлост из кућа, тако што се на прозоре стављају завесе или спуштају заклопци и ролетне. Ноћу се не пије вода јер се демони увлаче у кучне посуде и воду па вребају неопрезне. Избегава се и сваки излазак из куће. Kо мора да изађе носи са собом бели лук, крст или неки оштар предмет.
Верује се да ће дете које се роди у некршене дане бити болешљиво, али и да такву децу посебно вребају птице са ликом малог детета. Оне су зле и опасне и поред отимања некрштене деце, одузимају мајкама млеко.
