На Међународни дан неге и подршке, покренута је национална кампања „Обустави рад“. То није позив на штрајк, већ позив да се скрене пажња на све кућне послове које обављају жене, а за који нису плаћене, преноси РТС. Луксуз да обуставе кућне послове жене на селу не могу да приуште ни на дан. Иако носе на својим плећима огроман терет и често раде до дубоко у ноћ, не иде им радни стаж и немају чак ни здравствено осигурање.
– Нити стока може да чека, нити они који су болесни. Лепо звучи обуставимо рад макар на један дан, и то је одличан слоган, али је још већи слоган – учинимо данас нешто, макар данас да заменимо те жене. Ако не да их заменимо, бар да им помогнемо – истакла је Надежда Сатарић из НВО Амити – снага пријатељства.
Неплаћени рад, према проценама, вреди више од петине БДП-а. Брига о домаћинству, кување, прање, пеглање, одгајање деце, брига о старима и болеснима чекају и запослене жене.
– Морамо да се боримо за више вртића, домова за старе, дневних боравака за особе с инвалидитетом и различите друге врсте услуга које олакшавају неплаћени рад. Морамо да радимо са компанијама да омогућимо и женама и мушкарцима да ускладе свој пословни и приватни живот – навела је директорка канцеларије УН Wомен у Србији Милана Рикановић.
Половину свог времена потроше на неплаћени рад
Матилде Мот, стална координаторка УН у Србији, указује на то да жене троше два пута више времена него мушкарци на домаће послове и половину свог времена на неплаћени рад.
Србија је, у оквиру Закона о равноправности полова, донела и нови правилник о вредновању неплаћеног рада, али се његова примена одлаже јер закон чека оцену уставности.
– Најчешће се ради о женама које припадају тзв. сендвич генерацији, које у исто време брину и о млађим члановима, својој деци, али и о старијим члановима домаћинства. Због тога не могу да постану економски активне и остваре право на здравствено осигурање – каже министарка без портфеља за родну равноправност и спречавање насиља над женама Татјана Мацура.
Време је, поручује, да се превазиђе подела на мушке и женске послове јер нема ништа лоше ако сви учествују у кућним обавезама. То доприноси бољим односима у породици, односима родитеља и деце, а индиректно и на смањење насиља-у породици и друштву.
