Kолико често сте у животу, нарочито од старијих људи, чули израз Баба Марта, а да заправо и не знате шта то заправо значи?! Реч је о митолошком бићу чије је име настало као персонификација месеца марта и његове варљиве природе и непредвидивих метеоролошких прилика.
Баба Марта се заправо у свакодневном говору користи за временске неприлике када им за то није време, а у употреби је готово код свих словенских народа.
Наиме, у периоду крајем марта и почетком априла врло често изненада знају да задувају ветрови и падне снег када му време није, те се за такве временске прилике употребљава једноставан израз – „Баба Марта“.
Име Бабе Марта настало је по месецу марту, односно римском богу рата – Марсу. Она је оштра и окрутна по њему, а топла и раздрагана по пролећу које најављује.
Легенда каже да се она први пут разљутила када јој је римски краљ Нума Помпилије одузео место прве даме у календару, додавши испред ње још два месеца. Од тада је, та увређена старица, постала врло ћудљива. Час се у њој буди ратни дух бога Марса, па се тако свети шаљући на земљу хладноћу, час својим топлим осмехом доноси пролећну радост.
Према народном веровању, Баба Марта је оличење пролећа, поновног рађања, нових жеља и неопходности склада у природи и животу људи. Kада тога нема, она на земљу пошаље снег да опомене људе да треба да припазе на понашање.
Познато је да се у Бугарској Баба Марта прославља првог марта и да се традиционално пријатељима дарују црвено-беле луткице које према веровању доносе здравље и срећу.
