Поводом 83. годишњице од Азањске битке 28. септембра на спомен обележје у Азањи венце су положиле делегације ОО СУБНОР-а из Азање, Смедерева и Раче као и ОО Пензионера из Паланке и Азање.
Потом се пригодним говором присутнима обратио Зоран Ћурћевић председник ОО СУБНОР-а Смедеревске Паланке:
Поштовани борци, уважени гости, драги пријатељи! Стојимо на Мас једне од првих фронталних битака између Партизана и Немаца М Србији. Дозволите ми да Вас са неколико реченица подсетим на догађај од 28. Септембра 1941. године. На дан када су се, ношени слободарским духом, припадници 1 Шумадисјског одреда „фронтално“ супротставили највећој оружаној сили у Европи- Немачкој окупаторској војсци.
Тог дана 28. Септембра 1941. године у раним јутарњим часовима борци П Шумадијског одреда су дошли у Казању. Док су се припадници Орашке, Ресавске-и Паланачке чете одмарали, политички руководиоци су вршили припреме за збор, заказан за 12 сати. Дан је био леп, па се окулио већи – број грађана на заказано место, очекујући почетак митинга. После кога је требало да се већа група Азањаца прикључи Шумадијском Одреду.
Тај планирани збор није одржан, јер су доушници јавили Немцима у Паланци шта се у селу спрема. У време почетка збора појавила се немачка извидница на коњима. Окупљен народ се појавом Немаца, почео да разилази али су их Немци враћали у Црквену порту за таоце. Немачки извиђачи нису уочили присуство партизана о чему су зеленом ракетом обавестили своју команду. Штаб П Шумадијског одреда је одлучио да прихвати борбу и црвеном ракетом Немцима дао знак.
Прва је у додир са Немцима дошла Ресавска чета, која се успешно носила са Немачким нападима снажно их одбијајући. Штаб одреда је увидео опасност да се борба пренесе у само село , које су мештани већ почели да напуштају, па је наредио да се Ресавска чета повуче изнад села.
Све три партизанске чете су заузеле предвиђене борбене положаје. На коси изнад села, развила се права борба између добро наоружаних војника и партизана. Било је напада и контранапада са обе стране. Линија додира није се много померала. И ако су Немци имали подршку артиљерије из Паланке. И поред свега тога имали су много веће
губитке (8) погинулих и више рањених војника.
Партизани су имали (2) погинула: Витомира Савића из Церовца и Трифуновић Светислава из Тропање, као и (3) рањена борца.
Треба напоменути да је неколико наоружаних Азањаца Андреја Лавић са синовима Владиславом и Тихомиром и Жика Маринковић узели учешће у овој борби и ако нису припадали ни једној јединици- пуцајући са стране на Немце. Што нам говори колико наш народ цени и брани слободу-Борба је трајала неколико сати, мрак је овладао па је штаб одлучио да се чете повуку према Селевцу. У исто време носећи своје погинуле ир повукли су се и Немци.
Ова борба је одјекнула широм слободарске Србије, била је међу први која је показала да се и та моћна сила Немачке војске може зауставит
Календаром ратних догађаја неоправдано је заборављена и њено обележавање сведено на локалне оквире које ми данашњим скупом и ‘ полагањем венаца на попришту битке достојно обележавамо. 09. октобра 1941, године у Азањи је формирама „Азањска партизанска чета“. Командир: Мића Илић Заменик командира: Иван Мукер Пол. Комесар: Бане Јелић
У току 1941-42 године, сви Борци ове чете су изгинули. Остаће забележено у историји да је Азања једини село које је имало Партизанску чету чији су борци дали своје животе са слободу Србије!
СВИМ ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ЖИВЕЛА СРБИЈА
