Обећања Владе Србије, потврђена споразумом са Министарством пољопривреде за ову и следећу годину, којим су јесенас окончани протести пољопривредника, реализују се делимично и успорено, рекли су данас агенцији Бета пољопривредни произвођачи.
Процењује се да је до сада исплаћено тек око 50 одсто подстицаја за семе за ову годину, иако су пристали да се смање са 17.000 динара по хектару, колико је прошле године обећала тадашња премијерка Ана Брнабић, на 10.000 динара, да би новац добили што пре и раздужили бар део дугова
Тај споразум са Министарством пољопривреде потписан је на састанку 27. октобра у присуству Жарка Мићина, шефа кабинета премијера Милоша Вучевића.
Поједине семенске куће, већ су подигле цену семена кукуруза који ће се сејати на пролеће, када би подстицај требало, по споразуму да износи до 17.000 динара по хектару, па ће, према садашњим ценама, за хектар бити потребно од 21.000 до 30.000 динара, зависно од квалитета.
„Плашили смо се да ћемо на крају бити само проточни бојлер подстицаја за семе, на шта смо упозоравали. Чим је најављен подстицај семенске куће су почеле да подижу цене, што је било познато и Влади Србије, па је обећала да ће разговарати са произвођачима семена како би зауставили поскупљења, али од тога изгледа нема ништа. За хектар кукуруза семе сада кошта од 21.000 до 30.000 динара, јер су неке семенске куће подигле цене за десет одсто“, рекао је за агенцију Бета председник Скупштине Удружења пољопривредника Суботице, Мирослав Матковић.
Додао је да је то Удружење пристало да се субвенција за семе са 17.000 динара смањи на 10.000 динара за ову годину само да би што пре добили бар део новца јер су због катастрофалне суше пољопривредници у великим губицима.
Матковић је рекао да ни Радна група за уређење берзе и издавање робних записа за робу на берзи, до сада се ни једном није састала, нити је било састанка у Министарству пољопривреде, како би се разговарало о правилнику за семе за наредну годину.
Председник Иницијативе за опстанак пољопривредних произвођача Србије Горан Филиповић казао је да је обећаних 10.000 динара за семе за ову годину, након што се пољопривредник одрекне права на жалбу, почело да се исплаћује, а према обећању требало би да се заврши до краја године.
Филиповић је рекао да је влада обећала да ће се наредне године исплатити 18.000 динара по хектару основне субвенције до 31. марта, а да ће се 1. априла објавити јавни позив за пријављивање за подстицај за семе.
Он је казао да је повраћај (рефакција) акцизе на дизел остао 50 динара по литру, иако је захтев био да се укине акциза у пуном износу.
И код повраћаја акцизе од средине октобра постоји, како је рекао, неки проблем, јер се рачуни за гориво, купљено на пумпи, не региструју у систему е-аграра, па не може да се поднесе захтев за повраћај тих 50 динара по литру.
„Рекли су нам да наредне две-три године не могу да обезбеде дизел без акцизе, због Међународног монетарног фонда (ММФ)“, навео је Филиповић.
Велики проблем, чије се решавање није помакло са почетне тачке, су дугови на име доприноса за Фонд пензијског и инвалидског осигурања.
У протесту прошле године, пољопривредници су тражили да се дугови отпишу, а током преговора, које је започела Брнабић, понуђена је отплата на рате.
Пољопривредници нису прихватили тај предлог јер немају новца ни за рате пошто је неколико последњих година била суша и нису могли да намире ни текуће трошкове.
„Дугови пољопривредника, који су у међувремену преминули, су за ПИО фонд око 200 милијарди динара, а пољопривредника у активним домаћинствима око 120 милијарди динара. Влада је свесна да тај дуг неће моћи да наплати, али тврди да не може да га отпише одмах због ММФ-а, већ га води као приход“, рекао је Филиповић.
Додао је да нема ни логике да се наплати дуг за преминуле јер нису користили услуге ПИО фонда, а закон није прецизан да ли наследници морају да плате тај дуг.
Навео је да је у последњих шест година платио доприносе за ПИО фонд само за једну годину и да је дуг нарастао на око милион динара од чега су само камате око 600.000 динара.
„Тражили смо да се допринос за ПИО фонд наплаћују према броју хектара или приходу јер није логично да сви пољопривредници годишње плаћају исту суму од око 140.000 динара, али ни то није прихваћено“, рекао је Филиповић.
Он је рекао да плаћа допринос за тај фонд сину који је напунио 18 година и нема право да буде здравствено осигуран на основу доприноса којима се он, као отац, задужује.
Како је навео, пољопривредници, који не плаћају доприносе за здравствено осигурање, немају право да се лече у државним установама, већ одлазе у приватне здравствене установе, исто као и они који плаћају доприносе.
Велики је проблем, према његовим речима, када пољопривредници, који не плаћају доприносе за здравствено осигурање, морају у болницу јер су тада трошкови огромни.
