Иако је еколошка свест у Србији још увек недовољно развијена, а привредни развој често прати нагла и неконтролисана урбанизација која оставља последице по животну средину, све већи значај добија делатност поновне употребе разврстаних материјала. У питању је један од најважнијих сегмената савремене економије, посебно у контексту развоја циркуларних модела пословања.
Суштина ове делатности огледа се у преусмеравању тока материјала из отпада у поновну употребу, чиме се затвара круг потрошње и смањује потреба за експлоатацијом природних ресурса. Уместо да заврше на депонијама, папир, пластика, метали, стакло, текстил или електронски отпад добијају нову функцију и продужен животни век.
У пракси, овај процес почиње организованим прикупљањем отпада из домаћинстава, предузећа или са специјализованих пунктова. Потом се транспортује до постројења где се механички и ручно сортира, па подвргава обради у складу са врстом сировине. Крајњи производ је секундарна сировина, која по квалитету може бити равноправна са новом, али са значајно мањим утицајем на животну средину.
У Србији је ова делатност регулисана Законом о управљању отпадом, Законом о заштити животне средине и бројним подзаконским актима. Министарство за заштиту животне средине сваке године повећава подстицаје за оператере у систему рециклаже.
Према речима стручњака, Србија располаже огромним потенцијалом обновљиве енергије из органског отпада. Иако је прошле године прерађено свега 200.000 тона, процењује се да тај капацитет може бити и до 15 пута већи.
Економски значај овог сектора огледа се у доступности и нижој цени секундарних сировина, што утиче на смањење трошкова производње у бројним индустријама – грађевинској, текстилној, прехрамбеној и другим. Истовремено, утицај на животну средину је неупоредиво мањи: рециклажа метала, на пример, штеди и до 95 одсто енергије у поређењу са примарном производњом, док се рециркулацијом папира чувају шумски ресурси, штеди вода и енергија и унапређује очување биодиверзитета.
Један од главних проблема у Србији остаје недовољна свест грађана и привреде о важности селекције отпада. У многим мањим општинама још увек не постоје системска решења за селективно прикупљање, а инфраструктура је често застарела. Поред тога, иако законодавни оквир постоји, његова примена је недоследна, што оставља простор за неформално тржиште и сиву зону.
Ипак, перспективе су позитивне. Усклађивање са стандардима Европске уније у процесу приступања намеће потребу за модернизацијом система управљања отпадом. То отвара простор за нове инвестиције, развој предузетништва и креирање радних места – од теренских операција до управљања комплексним системима за обраду и извоз сировина.
Пример добре праксе је предузеће „СИЧ АГРАР” ДОО, које активно учествује у систему поновне употребе разврстаних материјала и доприноси одрживом развоју локалне заједнице.
Одговорно управљање отпадом и примена циркуларних принципа није само питање заштите животне средине, већ и стратешки правац за дугорочну економску стабилност земље.
БОНУС ВИДЕО:
