На Међународни дан младих, Кровна организација младих Србије (КОМС) традиционално објављује резултате највећег годишњег истраживања младих у Србији – Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Републици Србији.
Овогодишње истраживање је спроведено у периоду од априла до маја 2024. године, при чему су коришћене квалитативне и квантитативне методе истраживања и прикупљања података. Упитник је попунило 1.210 испитаника са територије Србије.
Више од половине испитаника (54,4 одсто) сматра да политички систем у Србији уопште не омогућава младима да утичу на политичке процесе и одлуке. Да политички систем у потпуности омогућава утицај младих на политичке процесе и одлуке, сматра тек 1,8 одсто младих испитаника.
Став према изборима у Србији – 82,5 одсто младих нема поверења у изборни систем, односно њих 57 одсто сматра да избори уопште нису фер и поштени, а 25,5 одсто да избори нису фер и поштени, док је само 1,8 одсто одговорило да су у потпуности фер и поштени.
Млади имају умерено поверење једино у научнике и науку, док све остале институције имају просечно поверење ниже од 3,00. Са најмањим поверењем истичу се политичке институције.
Поверење у демократију је је порасло у односу на претходну годину, па сада износи 39 одсто, док се неповерење за годину дана смањило са 29,5 одсто на 26,4 одсто. Однос младих према лидерству и вођама: 57 одсто младих сматра да је Србији потребан јак вођа и лидер кога ће народ следити, што представља благи пад у односу на прошлу годину (60,1 одсто).
У односу на претходну годину, када је позитивна реакција на ЕУ била на рекордно ниском нивоу (16 одсто), и ове године проценат је исти.
Забрињавајући је податак да чак 17 одсто младих ради без уговора тј. “на црно”, 37 одсто младих било је на неплаћеној радној пракси, док је на плаћеној било 18 одсто, што је благи пораст у односу на прошлу годину (13 одсто).
Скоро половина (49 одсто) младих планира да се исели из Србије, при чему 21 одсто испитаника већ планира одлазак, док 28 одсто још увек није ушло у процесс планирања. Свега 14 одсто младих тврди да неће напустити Србију.
Као разлоге за селидбу из земље, они наводе виши животни стандард (33 одсто), а одмах иза њега је достојанственији живот (32 одсто). Млади су такође истакли важност бољих јавних услуга (14 одсто).
Чак 51,9 одсто младих сматра да насиље може бити оправдано, што је пораст од 10 одсто у односу на прошлу годину. Чак 46,9 одсто испитаних сматра да је стручна помоћ за бригу о менталном здрављу недоступна младима. Скоро половина младих (48,3 одсто) истиче да се често осећа анксиозно.
Када је екологија у питању, чак 63,5 одсто младих испитаника сматра да је квалитет животне средине у Србији лош.
Подаци из истраживања сваке године све више указују на потребу за побољшањем положаја младих у Србији. Одлазак младих и њихово незадовољство животом постају све већи проблем. Кључни актери морају препознати ову ситуацију као приоритет и предузети неопходне мере за њено решавање.
Овај извештај је израђен уз подршку пројекта “Снага активизма”, који финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а спроводе Траг фондација и партнерске организације ЦРТА, Кровна организација младих Србије, БеФем, Славко Ћурувија фондација и Српски филантропски форум.
